Ponedjeljak, 01.10.2012.g.

Jedna posebna priča ovog našeg hodočašća u Međugorje bilo je nekoliko

mladih ljudi koji su išli s nama.  Mladi,  20-tak godina.

U oči je upadao jedan par mladih, dečko i djevojka, koji su skupa sjedili u

autobusu. Na početku sam mislio da se radi o curi i dečku koji su odlučili

pohoditi  NAŠU  I  NJIHOVU  MAJČICU  U  MEĐUGORJE,  iz nekih,

njima  znanih  razloga.

No, kada smo stajali na stajalištima i u samom Međugorju, nisu mi tako

izgledali, kao cura i dečko. Nisam baš na njih obraćao puno pažnje ali kad

god sam ih pogledao,  BIO   SAM  NEKAKO  RADOSTAN.

JER  SU  TAKO  MLADI  POHODILI  SVOJU  MAJČICU.

Danas sam čuo i jednu kratku i prekrasnu priču o njima i njihovom

ovogodišnjem putu u Međugorje.

Radi se o bratu i sestri. Sestra je nedavno diplomirala, a brat

je ove godine maturirao.

A njihova majka, koja je isto s nama hodočastila, im je rekla da ona

nema novaca da im nešto kupi ili ih na neki drugi način nagradi,  skromna

su obitelj,  NEGO  ĆE  IM  PLATITI  HODOČAŠĆE  U  MEĐUGORJE.  TO

ĆE  BITI  NJEZINA  ZAHVALA  I  NAGRADA  NJIMA.

I  ONI  SU,  ONAKO  SKROMNO  I  U  VJERI  ODGOJENI,  TO

RADOSNO  I  PRIHVATILI.

KOLIKO  LI   SAMO  BOGATSTVO  IMA  TA

OBITELJ!

NE  U  MATERIJALNIM  STVARIMA,  NEGO

U  LJUBAVI  I  VJERI!

JER  GOSPODIN  JE  OBEĆAO  DA  ĆE  NAM

SVE  DATI  ŠTO  ĆEMO  TREBATI,  A  OD

NAS  SAMO  TRAŽI  DA LJUBIMO  JEDNI

DRUGE  I  DA VJERUJEMO  U

KRALJEVSTVO  BOŽJE.

A  TAKO  IH  JE  BILO  LIJEPO  VIDJETI

KAKO  SU  SI  PRUŽALI  TU  BRATSKU

LJUBAV  I  PAŽNJU!

SESTRA  JE  VIŠE  SPAVALA  I  ONDA  JE  NJEZIN  BRAT  NJOJ

SLUŽIO  ''KAO  JASTUK''.  I  ON  JE  STRPLJIVO  SJEDIO  NA  SJEDALU

I  PAZIO  DA  SE  BAŠ  NE  MIČE  KAKO  NE  BI  SESTRU  PROBUDIO.

PA  SU  SE  ONDA  NEKAKO  ZAJEDNO  NAMJEŠTALI  DA  MOGU

NEKAKO  ODMARATI  NA  SJEDALIMA.  A  INAČE  SU  BILI

NERAZDVOJNI.

I  NA  POVRATKU,  SVJEDOČILA  MI  JE  TO  JEDNA  DRAGA  SESTRA

U  VJERI,  NJOJ  ISPRIČALI  DA  SU  TAKO  RADOSNI  NAKON  SVEGA

TOGA,  DA  IM  JE  TAKO  BILO  LIJEPO.

REKLA  MI  JE  TA  SESTRA  U  VJERI  DA  JOJ  JE  BILO  TAKO  MILO

KADA  JE  S  NJIMA  RAZGOVARALA,  DA  SU  TOLIKO  BILI

RADOSNI,  PUNI  LJUBAVI,  DA  BI  IH  BILA  NAJRADIJE  STRPALA  U

SVOJE  DŽEPOVE  I  ODNIJELA  DOMA.

TAKO  MLADI  A  TAKO  PUNI  DUHOVNOSTI,  LJUBAVI  I  VJERE.

I  jedna druga draga djevojka plijenila je sve na tom hodočašću. Još na

samom putu nije upadala u oči.  Skutrila se na svojem sjedalu, u svojim

mislima.

A rekla mi je da ima neke strahove, bojala se da li će smoći snage za ono

što si je odredila da će učiniti dolje u Međugorju.

Bila je prošle godine prvi puta, više iz neke znatiželje. I kazala je  da je

bila dolje sva rastresena i da joj je sve bilo čudno i novo. Nije uspjela

sabrati misli, nije se mogla pronaći.

Tek kada se vratila iz Međugorja, počela je osjećati plodove toga

hodočašća. Počela je osjećati milosti, tražiti i pronalaziti odgovore o vjeri i

duhovnosti.

A  NAJVIŠE  JE  BILA  PONOSNA  NA   TO

ŠTO  JE  NEKOLIKO  MJESECI  POSLIJE

POVRATKA  IZ  MEĐUGORJA  POČELA  IĆI

SVAKU  NEDJELJU  NA  MISU.

I u tom svom duhovnom rastu, čita i ova moja svjedočenja što se meni

događa u mojem duhovnom rastu, ona je osjetila potrebu da pomogne

jednoj svojoj dragoj osobi,  studentu.

ODLUČILA  SE  ZAVJETOVATI  DA  ĆE,  AKO  GOSPODIN  POMOGNE

DA  TA  OSOBA  PROĐE  JEDAN  TEŽAK  ISPIT,  O  KOJEM  MU  JE

OVISIO  I  NASTAVAK  DALJNJEG  STUDIRANJA,  ONA  BOSA

OBAVITI  KRIŽNI  PUT  NA  BRDO  KRIŽEVAC  U  MEĐUGORJU.

KOJE  TAMO  BIO  ZNA  DA  JE  TAJ  PUT  PREPUN  KAMENJA,  PA

IMA  TRNJA,  TAKO  DA  TO  NIKAKO  NIJE  LAKO  PROĆI  TAJ  PUT

BOS.

NO,  ONA  JE  DALA  ZAVJET.

I  KAKO  TO  VEĆ  BIVA  S  GOSPODINOM,  TA  OSOBA  JE  PROŠLA

TAJ  ISPIT,  DUGO  JE  UČILA  PA  JE  TREBALA  UPRAVO  SAMO

MALO  DA  PROĐE  TAJ  TEŽAK  ISPIT.

A  TA  DJEVOJKA  JE  SADA  TREBALA  ISPUNITI  TAJ  ZAHTJEV.

O  TOME  JE  PUNO  RAZMIŠLJALA  DOK  SMO  SE  VOZILI  DOLJE.  A

IMALA  JE  I  NEKE  DRUGE  NAKANE  RADI  KOJIH  SE  ODLUČILA

DA  BOSA  PROĐE  TAJ  PUT.

I  BOJALA  SE.  BOJALA  SE  DA  LI  ĆE  UOPĆE  SMOĆI  SNAGE  DA

KRENE,  DA  SE  IZUJE  I  KRENE  HODATI,  DA  LI  ĆE  IZDRŽATI.

ZLI  JU  JE  HTIO  NA  RAZNE  NAČINE  ODGOVORITI.  SAMO  ONA

ZNA  ŠTO  JE  SVE  U  SEBI  TRPJELA  U   TOJ  DUHOVNOJ  BORBI.

SAMO  ME  MOLILA  DA  BUDEM  NEGDJE  KRAJ  NJE  JER  SE  BOJALA

DA  NEĆE  IZDRŽATI.

A ja sam, kada smo stigli u Međugorje i

prvo se svi  hodočasnici pomolili kod  kipa

''POZDRAVNE  MAJČICE'',  kleknuo  pred

kip  i  rekao  MAJČICI:

''TI  SI  JE  POZVALA  MAJČICE  I  MOLIM

TE  DA  SADA  PAZIŠ  NA  NJU.''

I kada krenuli s moljenjem molitvi  KRIŽNOG  PUTA,  nisam ni stigao

misliti na tu djevojku jer sam predvodio molitve i morao sam se na to

koncentrirati. Jedino sam ''bacio'' pogled da vidim da li je djevojka tu.

BILA  JE,  ONAKO  MALA  I  BOSONOGA,

ALI  SAM  OSJETIO  TOLIKO  DUHA  I

SNAGE  U  NJOJ,  DA  SAM  POSLIJE  JOŠ

SAMO  JEDANPUT  DOŠAO  DO  NJE  I

UPITAO  JE  DA  LI  JE  SVE  U  REDU.  ONA

ME  ONAKO  OTVORENIH  OČIJU

POGLEDALA  I  REKLA  DA  JE  SVE  U

REDU.

MA  ZNAO  SAM  JA  DA  ĆE  MAJČICU  NJU

PRIPAZITI.  IMA  ONA  I  NJEZIN  SIN

JOŠ  S  TOM  DJEVOJKOM  RAZNIH

PLANOVA.

I tom njezinom bosonogom hodanju ja nisam pridavao puno pažnje jer

su mi zavjeti  i njihovo ispunjenje sastavni dio mojeg vjerničkog života.

Stigli smo na Križevac tamo se pomolili i vraćali smo se natrag.

I već na Križevcu je tu djevojku jedna sestra u vjeri upitala da li je sve u

redu s nogama.

Pa smo se spustili dolje do podnožja, sjeli na kavu. I tamo ju je nekoliko

žena upitala kako joj noge, da li ju bole, da je stvarno prava i hrabra kada

se na to odlučila i izdržala.

A  TOJ  DRAGOJ  DJEVOJCI  JE  SVE  TO

BILO  NEUGODNO.  ONA  JE  SJAJILA,  SVA

RADOSNA,  ŠTO  JE  ISPUNILA  SVOJ

ZAVJET  ALI  NIJE  ŽELJELA  DA  SE  OD

TOGA  PRAVI  NEKI  POSEBNI  DOGAĐAJ.

A  JEDNA  ŽENA  NA  CESTI,  KADA  JE

PROLAZILA  KRAJ  NAS,  JE  REKLA  TOJ

DJEVOJCI  DA  JOJ  SVAKA  ČAST.  TAKO

MLADA  I  ODLUČITI  I  IZVRŠITI  TAKO

NEŠTO  JE  PREKRASNO.  DA  SE  TAKO

NEŠTO  RIJETKO  MOŽE  VIDJETI  KOD

MLADIH  LJUDI.

Tada sam i ja malo obratio pažnje i drugačije počeo gledati na sve to.

Istina, pa gdje sam ja bio sa vjerom u mojim 20-tim godinama.  NIGDJE.

KOJE  MOLITVE,  KOJE  MISE,  KOJI  ZAVJETI,  KOJA  HODOČAŠĆA!

NIŠTA.  I  ZATO  MI  JE  TREBALO  30  GODINA  DOK  SAM

PONOVNO  SREDIO  ŽIVOT.

I  MNOGI  MLADI  LJUDI  DANAS  NAKON  OBAVLJENOG

SAKRAMENTA  POTVRDE,  IZGUBE  SE  U  VRTLOGU  ŽIVOTA.

ŽELE  USPJETI  U  ŽIVOTU  NA  RAZNE  NAČINE  I  ŽELE  SLOBODNO

UŽIVATI.

NE  ŽELE  PODNOSITI  PATNJU  I  TRPLJENJE  NI  ZA  SEBE  A

KAMOLI  ZA  DRUGE.

NE  ŽELE  IĆI  VIŠE  NA  MISE  JER  IH  SE  TAMO  UPRAVO,  PREKO

BOŽJE  RIJEČI,  NA  SVE  TO  PODSJEĆA.

I  ZATO  JE  TAJ  ČIN  OSTAVIO  VELIKI

UTISAK  NA  SVE  TE  LJUDE.

I još sam jednu stvar primijetio što je mnoge poglede zaustavilo na toj

mladoj djevojci a posebno poglede mladih ljudi.

ONA  JE  SVOJU  PREKRASNU  SMEĐU

KRUNICU  OD  PLODOVA  RUŽINOG

DRVETA,  KUPLJENU  PROŠLE  GODINE  U

MEĐUGORJU,  CIJELO  VRIJEME  NOSILA

OKO  VRATA.

I  VIDIO  SAM  VIŠE  MLADIH  LJUDI  NA  CESTI,  ILI  KADA  SMO

SJEDILI  PRED  CRKVOM,  ILI  NA  KAVI,  KAKO  ''BACAJU''  POGLED

NA  TU  KRUNICU.

DA,  TA  KRUNICA  SE  LIJEPO  UKLOPILA  KAO  MODNI  DETALJ.

ALI  SVI  SU  VIDJELI  I  ZNALI  DA  TO

NIJE  LANČIĆ  NI  PRIVJESAK  NEGO

KRUNICA.

JEDAN  OD  NAJVEĆI  IZVANJSKIH

SIMBOLA  VJERE  I  DUHOVNOSTI  KOD

NAS  KATOLIKA.

A  TA  DRAGA  DJEVOJKA,  ONAKO

RADOSNA  I  OTVORENA  POGLEDA  I

SMJEŠKA,  VELIKIH  OČIJU,  NEMARNOG

HODA,  S  KRUNICOM  OKO  VRATA,   BILA

JE  PRAVI  MLADI  SVJEDOK  SVOJE  VJERE.

I  NIJE  TO  SIGURNO  MOGLA  SAMA.

NEKAKO  SAM  BIO  SIGURAN  DA  JE  TU  NAŠA  DRAGA  MAJČICA

''UPLELA''  SVOJE  PRSTE  I  UZELA  STVAR  U  SVOJE  RUKE.

PA  PROŠLE  GODINE  SI  JU  JE  SAMA  POZVALA  U  MEĐUGORJE!

BAŠ  SAM  RADOSTAN  RADI  TE  DJEVOJKE,  ONOG  BRATA  I

SESTRE,  I  DRUGIH  MLADIH  LJUDI  KOJE  SAM  VIDIO  TAMO  U

MEĐUGORJU.

MOLIM  TE  DRAGA  NEBESKA  MAJČICE,

MOLI  ZA  SVE  TE  MLADE  LJUDE  DA  IH

TVOJ  SIN,  GOSPODIN  ISUS  KRIST,  I

NJEGOV  OTAC,  BOG  OTAC,  OJAČAJU,

NADAHNU  I  ISPUNE  SVOJIM  SVETIM

DUHOM,  KAKO  BI  IH  ONO  MOGAO

VODITI  DA  OPSTANU  NA  PUTU  ŽIVOTA

U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  KAO

SVJEDOCI  KRISTOVE  I  TVOJE  LJUBAVI!

PREDRAGI  GOSPODINE  ISUSE,    SMILUJ

SE  TI  MLADIM  LJUDIMA,  KOJI  SU  NA

STALNIM  KUŠNJAMO  ZLOGA  I

NJEGOVIH  DUHOVA,  I  POŠALJI  IM

NEPROCJENJIVU  POMOĆ  SVOJIH  SVETIH

ANĐELA  I  ARKANĐELA  U  TIM  SILNIM

KUŠNJAMA  I  DUHOVNIM  BORBAMA.

ONI  SU  TVOJA  DJEČICA,  GOSPODINE

MOJ  LJUBLJENI.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.