Utorak, 02.10.2012.g.

Međugorje  je prepuno duhovne milosti. Ali ne samo kroz mir  ZA  KOJI

IMAŠ  OSJEĆAJ  DA  GA  TAMO  MOŽEŠ  I  FIZIČKI  DODIRNUTI.

Nego i kroz razne događaje, ljude, situacije kroz koje svatko od nas

može  RASTI  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI.

NO,  TO  JE  SAMO  ONDA  AKO  TO  ŽELIMO  I  TRAŽIMO.  TU

VJERU  I  DUHOVNOST.

JER  AKO  TO  ŽELIMO  I  TRAŽIMO,  A  RADI  TOGA  SMO  I

POZVANI  OD  MAJČICE  U  MEĐUGORJE,  ONDA  JEDNOSTAVNO

MORAMO  OTVORITI  SRCE,  I  SVE  OKO  SEBE  GLEDATI  DRUGIM

OČIMA,  DUHOVNIM  OČIMA.

Sve to sam naveo kao uvod u ono što su mi  GOSPODIN  I  NJEGOVA,  I

NAŠA  MAJČICA,  dali  spoznati  dolje  u  jednom  događaju  kojem

sam  bio  svjedok.

Popodne, nakon obilaska  KRIŽEVCA  I  PODBRDA,  odlučio sam se među

prvima ispovjediti kako bi imao vremena da prije mise obiđem malo

štandove i kupim si neke sitnice , krunicu i neku sliku, što sam naumio

dolje potražiti.

Ja sam došao na ispovijed već prije 15.00 sati. No, ispostavilo se da

ispovijed počne tek u 16.00. sati.

Kako je nas nekoliko već vani čekalo, rekla je jedna žena da u crkvi

ispovijeda jedan svećenik pa se možemo probati unutra ispovjediti.

I tako je nas nekoliko ušlo u crkvu. I stvarno, s lijeve strane je bio već red

od nekoliko ljudi koji su čekali ispovijed.

Stao sam u red i čekao. Ispovjedilo se nekoliko ljudi i unutra je ušao

jedan mladi čovjek.

Zadržao se unutra neko kratko vrijeme, kada najedanput, izađe iz

ispovjedaonice taj čovjek a za njim odmah i svećenik.

I  SVEĆENIK  ONAKO,  POVIŠENIM  TONOM,  ALI  NIJE  MI  IZGLEDAO

SRDIT,  NEGO  ONAKO  REZINGNIRAN,  JADAN,  PUN  EMOCIJA,

GLASNO  IZGOVORI,  MAŠUĆI  RUKOM:

''DALJE  SE  ISPOVJEDAJTE  VANI!''  I  ODE  NA  DRUGU  STRANU

CRKVU.

A onaj mladi čovjek koji je bio unutra je otišao prema izlazu iz crkve,

uzeo blagoslovljenu vodu, prekrižio se i izašao van iz crkve.

Malo sam gledao kuda će svećenik, malo sam gledao kamo je otišao onaj

mladi čovjek.

I svi koji smo čekali na ispovijed,  ostali smo  u čudu,  što  se sada

dogodilo. Pogledali smo se i izašli smo van iz crkve.

Ponovno smo otišli čekati u red vani, pred vanjskim ispovjedaonicama.

Još smo uvijek smo bili pod dojmom onog što smo doživjeli.

A ja sam nekako, kao da mi je moj anđeo čuvar objašnjavao, došao do

neke spoznaje što se zbilo.

Po nekom mojem osjećaju, taj dragi

svećenik,  NJEGOVA  DUŠA,  SE

JEDNOSTAVNO  ''PREPUNIO''  RAZNIH

GRIJEHA  KOJE  JE  PRIMIO  OD  ONIH

KOJE  JE  ISPOVJEDAO.  A  IZ  NEKIH

RAZLOGA  NIJE  IH  PREDAVAO

GOSPODINU.

ILI  TKO  ZNA  U  KAKVOJ  JE  KUŠNJI

BIO…  NO  SVAKAKO  VEZANO  UZ

POSLANJE  KOJE  JE  OBAVLJAO,

SAKRAMENT  POMIRENJA.

SAKRAMENT  POMIRENJA,  KAKO  TO

SNAŽNO  I  DOSTOJANSTVENO  ZVUČI.

Jer sam kasnije na internetu, gdje su podaci o onim svećenicima koji

svoju službu sada obavljaju u župi i svetištu Međugorje, pročitao da taj

svećenik upravo najviše obavlja sakrament pomirenja, ispovijedi i

odrješenje grijeha.

A taj mladi čovjek, koji je zadnji bio na ispovijedi, vjerojatno je kroz

svoju ispovijed  ''PREPUNIO  ČAŠU''  TOG  DRAGOG  SVEĆENIKA.

Tko zna što mu je rekao, možda neki teški grijeh, nešto za što se ne može

samo tako dobiti odrješenje, ili nešto slično… Tko  zna…

I  još mi neki razlozi idu ''kroz  misli''…

GOSPODINE  BLAGI  I  PREMILI,  SMILUJ

SE  TOM  SVOME  SLUZI  PO  SMILOVANJU

SVOME,  I  POŠALJI  MU  SVOJEGA  DUHA

U  OBILJU  DA  GA  OJAČA  I  ISPUNI  U

POSLANJU  ŠTO  SI  MU  NAMIJENIO!

I  kažem ja vani tim ženama, koje su sa mnom čekale na ispovijed, da

smo mi spremni svoje svećenike ogovarati na razne načine, da su ovakvi i

onakvi, da bi morali ovako i onako, sve po našim željama i namislima.

A evo, rekao sam, zamislite da netko od nas sjedne tamo na onaj stolac i

da mu svi mi dođemo i da mu, onako jedan za drugim, bez da može

predahnuti, iznesemo svoje grijehe, one silne oholosti, licemjerja,

ogovaranja, laži, uvrede, krađe, nepoštovanje  i  vrijeđanje

GOSPODINA,  NJEGOVOG,  OCA,  DUHA  SVETOGA,  DJEVICE

MARIJE,  a  možda  i  abortuse, ubojstva, nevjere i blud, rodoskvrnuća,

itd…  I da onda svi mi očekujemo da nas se jednostavno odriješi od

svega što smo danima i godinama činili.

Tko  bi  od  nas  to  mogao  izdržati  da

sluša  i  da  nosi  u  sebi!?

Sve žene su me pogledale, vidio sam da nisu o tome tako razmišljale, i

počele su kimati glavom u znak odobravanja, složivši se sa mnom.

I još sam im rekao da ti dragi svećenici imaju samo Gospodina da mu

predaju to što od nas prime.

Da, rekli bi neki, pa što im više treba. Pa oni su  NJEGOVI,  ON  će od

njih sve to uzeti.

Da, hoće.

No,  zaboravljamo  da su naši svećenici samo ljudi, kao i svi mi, da imaju

i oni ljudska srca, krhka ljudska srca, da su puno više napastovani od

zloga i njegovih duhova, a da ne govorim koliko su ''napastovani'' od nas,

svojih vjernika, svojih župljana. Koji se tako rijetko molimo za njih.

AJDE,  NEKA  SVATKO  OD  VAS,  KOJI

ČITA  OVAJ  ČLANAK  UPITA  SADA  SEBE,

KOLIKO  PUTA  SE  NA  DAN  POMOLI  ZA

SVOJEG  ŽUPNIKA,  ILI  NEKOG  DRUGOG

SVEĆENIKA!?

A  KOLIKO  JE  NJIMA  TEŠKO!

KADA  GOD  SAM  ZAPODJENUO  NEKI  RAZGOVOR  O  SVEĆENICIMA,

BRANIO  IH  I  PRED  PRIPADNICIMA  DRUGIH  VJERA,  npr.

PROTESTANTIMA,  JER  ONI  BAŠ  NE  DRŽE  DO  PAPE  I

SVEĆENIKA,   UVIJEK  SVIMA  KAŽEM  DA  NEKA  PROČITAJU

EVANĐELJA  I  NEKA  VIDE  ŠTO  JE  GOSPODIN  ISUS  REKAO

PETRU,  A  IZA  NJEGA  I  SVIMA  SVEĆENICIMA  KOJI  SU  BILI  U

CRKVI  U  PROTEKLIH  2000  GODINA.

NEŠTO,  ŠTO  JE  ISUS  ČINIO  ZA  SVOJEG  ŽIVOTA  I  OSTAVIO

PETRU  I  SVEĆENICIMA  DA  ČINE  KADA  ON,  GOSPODIN  ISUS,

UZAĐE  NA  NEBO  K  BOGU  OCU.

NEŠTO,  ZA  ŠTO  JE  JEDINO  NJIH,  I  SAMO  NJIH,  SVOJE

SVEĆENIKE,  KOJE  ON  POZOVE  DA  MU  SLUŽE,  OVLASTIO.

DA  ISPOVJEDAJU  I  ODRJEŠUJU

GRIJEHE!

JER  REKAO  JE  PETRU  DA  ŠTO  ĆE  ON

NA  ZEMLJI  SVEZATI  DA  ĆE  BITI

SVEZANO  I  NA  NEBU.

A  ŠTO  ĆE  ON  NA  ZEMLJI  ODRJEŠITI,

BIT  ĆE  ODRJEŠENO  NA  NEBU.

TO  MOGU  SAMO  SVEĆENICI  KRISTOVI.

I  TO  UVIJEK  KADA  OBAVLJAJU  SVOJU  SVEĆENIČKU  DUŽNOST.

BILO  DA  SU  PIJANI  ILI  TRIJEZNI,  BILO  DA  SU  U  BLUDU  ILI  NA

GLASU  SVETOSTI,  BILO  DA  SU  NEMARNI,  LIJENI,  ILI  MARLJIVI,

PRODUHOVLJENI,  ONO  ŠTO  NJIMA  ISPOVIJEDIMO  I  ONI  NAS

ODRJEŠE  TIH  ISPOVIJEĐENIH  GRIJEHA,  NAMA  JE  ODRJEŠENO.

A  TO  KAKO  SU  ONI  VRŠILI  SVOJE  POSLANJE  OVDJE  NA

ZEMLJI,  TO  ĆE  ONI  RIJEŠITI  SA  SVOJIM  I  NAŠIM  GOSPODINOM

KADA  DOĐU  PRED  NJEGA.

NIJE  ČUDNO  ŠTO  PUNO  SVEĆENIKA,  I  PONEKI  PAPA,  PREMA

SVJEDOČENJU  ONIH  KOJIMA  JE  TO  DATO  ZA  SPOZNATI,  PATE

I  TRPE  TEŠKE  MUKE  U  ČISTILIŠTU.

MOLIMO  ZA  SVOJE  SVEĆENIKE!

JA  SKORO  SVAKI  DAN  IZMOLIM  NEKU  MOLITVU  ZA  NAŠE

SVEĆENIKE.

NAJČEŠĆE  IZMOLIM  JEDNU  MOLITVU  KOJU  SAM  SI  SAM  SLOŽIO,

ONAKO  OD  SRCA,  DA  IH  SVE  OBUHVATIM:

''MOLIM  TE  GOSPODINE  I  ZA  NAŠEG  PAPU,  BENEDIKTA

XVI,

ZA  SVE  KARDINALE,  NADBISKUPE  I  BISKUPE,

ZA  NAŠEG  ŽUPNIKA  ZORANA  I  SVE  ŽUPNIKE,

ZA  NAŠE  SVEĆENIKE  ANTUNA,  PETRA  I  FRANU,  I  SVE

DRUGE  SVEĆENIKE,

ZA  fra  ZLATKA,  fra  ZVJEZDANA,  fra  IVANA,  I  SVE  DRUGE

REDOVNIKE  I  REDOVNICE,

UDIJELI  IM  SNAGE,  MUDROSTI,  PROVIDNOSTI,

VJERE,  UFANJA,  LJUBAVI  I  ZDRAVLJA,

DA  USPJEŠNO  VODE  TVOJU  I  NAŠU  CRKVU,

DA  USPJEŠNO  VRŠE  TVOJU  SVETU  VOLJU,

ZA  SPAS  SVOJIH  DUŠA  I  DUŠA  SVIH  NAS  GRIJEŠNIH

VJERNIKA.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,

I  BLAGOSLOVLJEN  TVOJ  OTAC,  BOG  OTAC,

I  VAŠ  DUH  SVETI  U  VIJEKE.

NEKA  SE  PROSLAVLJAJU  VAŠA  IMENA.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.''

I  SADA  TE  MOLIM,  PREDRAGI  GOSPODINE,

USLIŠI  OVU  MOJU  MOLITVU.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.