Četvrtak, 04.10.2012.g.

Danas su mi ponovno krenule suze na misi.

KADA  SAM  ČEKAO  U  REDU  ZA  PRIČEST  MOLIO  SAM  SVE

SVECE,  ČIJE  SU  SLIKE  I  KIPOVI  PO  CRKVI,  DA  SE  MOLE  ZA

NAS.  TAKO  TO  ČINIM  UVIJEK  KADA  ČEKAM  RED  ZA  PRIČEST,

OSIM  AKO  NE  PJEVAM  PRIČESNU  PJESMU.

I  KADA  SAM  SE  PRIBLIŽAVAO  SVEĆENIKU,  A  KRETALI  SMO  SE

U  DVA  REDA,  JEDNA  ŽENA  JE  IZNENADA  KLEKNULA  PRED

MENOM.   NAKON  TOGA  NEKAKO  SAM  POČEO  OBRAĆATI

PAŽNJU  NA  TO  DA  LI  SE  LJUDI  KLEKNU  PRED PRESVETIM  I

ŽIVIM  GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM  U  HOSTIJI,  PRED

NJEGOVIM  TIJELOM  I  KRVLJU.

I  VIDIM  DA  SE  VRLO   RIJETKO  KOJI  OD  VJERNIKA  KLEKNUO

PRED  PRESVETIM.  U  TOM  TRENUTKU  OSJETIO  SAM  NEKU

ŽALOST  RADI  TOGA.

JA  UVIJEK  KLEKNEM  KADA SAM  NEGDJE  TREĆI  NA  REDU.

NAKON  TOGA  SAM  PONOVNO  POČEO  OBRAĆATI  PAŽNJU,  NE

ZNAM  ZAŠTO  TO  ČINIM,  (DA  LI  JA  TO  OSUĐUJEM!?),  I  NA  TO

KAKO  VJERNICI  ISPRED  MENE  PRIMAJU  PRIČEST,  NA  RUKE  ILI

U  USTA.

I  OD  NEKIH  DESETAK  LJUDI  KOJE  SAM

NEKAKO  VIDIO,  SAMO  SMO  JEDNA

ŽENA  I  JA  PRIMILI  ŽIVOGA

GOSPODINA  DIREKTNO  U  USTA,  DOK

SU  SVI  DRUGI  ISPRUŽILI  RUKE,

PRIMILI  ŽIVOGA  GOSPODINA  SVOJIM

NEDOSTOJNIM  RUKAMA  I  STAVILI  GA

SEBI  U  USTA.

I  PONOVNO  ME  RADI  TOGA  PROŠAO  JEDAN  OSJEĆAJ  ŽALOSTI,

ONAKO  KROZ  SRCE.

KADA  SAM  JA  PRIMIO  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  HOSTIJI,

OKRENUO  SAM  SE  I  KRENUO  PREMA  KLUPI.

I  TADA  SU  MI  KRENULE  SUZE.  BIO

SAM  ŽALOSTAN.

ONE  DVIJE  ŽALOSTI  KOJE  SAM  OSJETIO,  GLEDAJUĆI  LJUDE

KAKO  SE  NE  KLEKNU  I  POKLONE  ŽIVOME  GOSPODINU  KADA

DOĐU  PRED  NJEGA,  I  KAKO  GA  DODIRUJU  SVOJIM

NEDOSTOJNIM  RUKAMA,  SPOJILE  SU  SE  U  MOM  SRCU.

ZAŠTO  TAKO  MALO  VJERUJEMO!?

AKO  VJERUJEMO,  ZAŠTO  SMO  TAKO

OHOLI!?

ZAŠTO  NE  OSJEĆAMO  TU  PONIZNOST

PREMA  ONOME  KOJI  JE  SIN  ONOGA

KOJI  JE  SVE,  PA  I  NAS,  STVORIO  I

KOJI  JE  NAS  SVOJIM  ŽIVOTOM,

TRPLJENJEM,  SMRĆU  I  USKRSNUĆEM

SPASIO  OD  VJEČNE  SMRTI!?

ZAR  SE  SMATRAMO  TOLIKO

DOSTOJNIM,  JER  NAS  GOSPODIN  ISUS

TOLIKO  LJUBI,  DA  PRED  NJIM,  JEDNIM

BOGOM,  KADA  GA  SRETNEMO,  MOŽEMO

BEZ  IKAKVE  GRIŽNJE  SAVJESTI  I

BOŽJEGA  STRAHA,  STAJATI  PRED  NJIM

USPRAVNO,  NE  SPUŠTAJUĆI  GLAVU  NA

POZDRAV  A  KAMOLI  KOLJENA,  I

DIRATI  NJEGA,  BOGA,  SVOJIM

NEDOSTOJNIM  I  NEČISTIM  RUKAMA!?

AKO  SE  NE  SMATRAMO  TAKVIMA,  ONDA

JE  ISTINA  TA,  DA  MI  JEDNOSTAVNO

IMAMO  MALU  VJERU,  MOŽDA  ČAK  I

NEVJERU,  DA  JE  ONA  HOSTIJA  ŽIVI

GOSPODIN  ISUS!

I  SAD  MI  PADNE  NAPAMET  DA  NISAM  JOŠ  S  NIKIM

RAZGOVARAO  KOGA  SAM  PRIMIJETIO  DA NE  KLEKNE  I  KOJI

PRIMA  HOSTIJU,  ŽIVOGA  GOSPODINA,   NA  RUKE.  DA  MI  PROBA

OBJASNITI  SVOJ  STAV  I  MIŠLJENJE,  ZAŠTO  ČINI  TO  KAKO  ČINI.

MORAT  ĆU  SE  POTRUDITI,  I  S  NEKIM  OD  TAKVIH  VJERNIKA

PORAZGOVARATI.  MOŽDA  ĆE  MI  REĆI  NEKE  STAVOVE  I

MIŠLJENJA  KOJA  DO  SADA  NISAM  SPOZNAO.

NO,  KAKO  BILO  DA  BILO,  BILO  TO  U  CRKVENIM  REGULAMA  ILI

NE,  JA  NIKAKO  NE  MOGU  PRIMITI  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA

NA  RUKE.

NE  MOGU.  ON  JE   BOG  A  JA  SAM

GRJEŠNIK.

ON  JE  SVE  A  JA  SAM  BEZ  NJEGA

NIŠTA.

ON  JE  POČETAK  I  KRAJ  A  JA  SAM  BEZ

NJEGA  BIO  PRAH  I  U  PRAH  ĆU  SE

PRETVORITI.

I  MOJ  JE  JEDINI  STRAH  KOJEGA  MOGU  OSJETITI  JE  TO  DA

NJEGA  NE  UVRIJEDIM  ILI  DA  MU  NE  POKAŽEM  POŠTOVANJE,

POŠTOVANJE  DOSTOJNO  BOGA.

KLEKNUTI  PRED  NJIM,  O  DA,  I  STALNO

KLEČATI  I  NE  GA  GLEDATI  RADI  SVOJE

NEDOSTOJNOSTI!

PRIMITI  GA  I  DODIRNUTI  SVOJOM

RUKOM,  O  NE,  TOLIKO  SAM  GRIJEŠAN,

NEČIST,  NEDOSTOJAN!

I  CRKVA  JE  ODREDILA  DA  SE  HOSTIJA  MOŽE  PRIMITI  NA

RUKE.  DOBRO.  ALI  SAMO  DA  SE  MOŽE.

A  ŠTO  JE  S  NAŠOM  PONIZNOŠĆU,  S  NAŠIM  IZBOROM  KAKO  ĆU

JA  PRIMITI  SVOJEGA  GOSPODINA!?

GDJE  SE  ISKAZUJE   ONA  LJUBAV  U  PONIZNOSTI  ''NISAM

DOSTOJAN  DA  UNIĐEŠ  POD  KROV  MOJ…''!?

JEDINI  ODGOVOR,  KOJI  MI  SE  NAMEĆE

ZAŠTO  LJUDI  TO  TAKO  ČINE,  JE  TAJ

DA  JEDNOSTAVNO  NE  VJERUJU,  ILI  TO

TAKO  NISU  POJMILI,  DA  JE

POSVEĆENA  HOSTIJA  ŽIVI  GOSPODIN

ISUS  KRIST.

I  ZATO  SAM  OSJETIO  TU  ŽALOST,  I  ZATO  SU  MI  KRENULE

SUZE.

RADI  NAŠE  LJUDSKE  MALOVJERNOSTI.

GOSPODINE,  SMILUJ  NAM  SE!

GOSPODINE,  OBRATI  NAS!

GOSPODINE,  UČVRSTI  NAM  VJERU!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.