Srijeda,  26.12.2012.g.

Božićno vrijeme je milosno vrijeme.

Božićno vrijeme je i vrijeme darivanja. Svi smo mi bili na neki način dio

svega toga. Ili smo darivali, ili smo bili darovani,  ili  oboje.

A posebno znaju razveseliti darovi od onih do kojih vam je najviše stalo,

KOJE  NAJVIŠE  LJUBITE.  Pogotovo kada ne očekujete ništa posebno.

TAKO  JE  MENE  DAROVAO  MOJ  GOSPODINE.  MOJ  BOG,  MOJ

SPASITELJ.  MOJ  PRIJATELJ.

O,  KAKO  SU  ME  TI  DAROVI  OBRADOVALI!

KAKO  MI  JE  GLAS  DRHTAO,  OČI  SU  MI  SUZILE…

Božićno jutro,  ''listam'' poruke na mobitelu, kada on zazvoni. Javim se, a

ono jedan dragi prijatelj, dragi brat u vjeri koji se još uvijek jako, jako

bori sa napastima zloga i njegovih duhova.

Malo sam mu pomogao u jednom trenutku njegovog života kada mu je

bilo teško. A i on meni je dosta pomogao. A sada je u teškim

zdravstvenim problemima,  ''nešto  s  debelim  crijevom''.

I tako, dan prije smo se našli na kavi, nešto me trebao, pa je došao s

bratom.

Obojica nisu oženjena, ne žive zajedno, probali su ali nije išlo. Brat radi

na terenu cijeli život, građevinarac, nije uspio formirati obitelj, stigle ga

godine, puno posla male plaće i stalni pritisak oko toga hoće li biti posla

ili neće.

STALNO  SE  ''PRAZNI''  A  SLABO  SE  ''PUNI''.

I tako smo malo razgovarali. A ja sam malo  ''osjetio'' tog čovjeka, da je

upravo potreban neke smirujuće riječi. Pa sam,  A  ŠTO  DRUGO,

ISPRIČAO  MALO  O  SVOJEM  ŽIVOTU  I  ŠTO  MI  DAJE  SNAGU  I

MIR  DA  SE  MOGU  SA  SVIME  NOSITI.

REKAO  SAM  MU  DA  ME  PITAJU  LJUDI  DA  POŠTO  IDEM  U

CRKVU,  DA  MI  CRKVA  NEĆE  RIJEŠITI  PROBLEME.

A  JA  IM  KAŽEM  DA  JE  TO  ISTINA,  CRKVA  MI  NEĆE  RIJEŠITI

PROBLEME.  ALI  DA  JA  NI  TAMO  NITI  NE  IDEM  DA  MI  SE

RIJEŠE  PROBLEMI.

PROBLEME  MI  NIJE  NAPRAVILA  CRKVA  NEGO  JA  SAM  PA  ĆU  IH

I  JA  SAM  RIJEŠITI.  IMAM,  DAO  MI  GOSPODIN,  I  PAMET,  I

RUKE,  I  NOGE,  PA  ĆU  SVE  NEKAKO  RIJEŠITI.

ALI,  ONO  POŠTO  JA  IDEM  U  CRKVU  JESU  SNAGA  I  MIR  DA  SE

MOGU  NOSITI  SA  SVIM  SVOJIM  PROBLEMIMA.

TAMO  SE  JA  ''NATANKIRAM'',  SVOJE  SRCE  I  DUŠU,  I  ONDA

MOGU  U  SVAKODNEVNI  ŽIVOT  DA  ŽIVIM  I  BORIM  SE  SA  SVIME

ŠTO  MI  DOĐE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

Još smo nešto pričali i onda smo se, uz Božićne čestitke, razišli.

I u to Božićno jutro nazvao me taj moj dragi prijatelj i čestitao mi Božić.

Bilo mi je drago, a i osjetio sam da mu je glas baš onako radostan.

No, onda je on nastavio s pričom da mi mora nešto ispričati.

(sve me prolaze trnci od ljepote trenutka)

KAZAO  MI  JE  DA  SU  ON  I  BRAT  BILI  TU  NOĆ  NA  MISI

''POLNOĆKI''.

DA,  KADA  SU  SE  VOZILI  DOMA,  RAZGOVARALI  SU  O  MENI  I

DA  JE  BRAT  PREDLOŽIO  DA  ODU  ZAJEDNO  NA  MISU

''POLNOĆKU''.

KAZAO  JE  DA  SE  ON  JAKO  IZNENADIO  JER  BRAT  VEĆ

GODINAMA  NIJE  BIO  NA  MISI.  A  I  ON  VEĆ  NIJE  BIO

MJESECIMA.  ON  SE  SLOŽIO  I  ONI  SU  OTIŠLI  NA  PONOĆNU

MISU.

NISU  IŠLI  U  MJESTO  GDJE  STANUJU,  NEGO  U  DRUGO  MJESTO.

STAJALI  SU  U  CRKVI,  JEDAN  DO  DRUGOGA,  RAMENA  DO

RAMENA,  BRAT  DO  BRATA.

KAZAO  MI  JE  DA  MU   JE  TO  BIO  JEDAN  OD  NAJLJEPŠIH

TRENUTAKA  U   ŽIVOTU.

…  idu  mi  suze…

Nakon  mise  dugo  su  još  u  noć  razgovarali,  kako  već  dugo  nisu,

otvorena  srca.

I  da  mi  je  to  sve  htio  ispričati,  HTIO  JE  TU  RADOST  PODIJELITI

SA  MNOM.

Kad smo završili s razgovorom, ja sam probao u sebi sabrati ove

prekrasne trenutke.

Kad ponovno zazvoni mobitel.  GOSPODIN  JE  NASTAVLJAO

DARIVATI  ME  SA  BOŽIĆNIM  POKLONIMA  KOJE  JE  NAMIJENIO  ZA

MENE.

S druge strane jedna draga osoba, na putu obraćenja. Došla je u moj

život prije nekih tri mjeseca.Ona u invalidskoj penziji, ne smije se čak ni

sama kretati, mama neki rak koji se počeo širiti, tata dva srčana udara,

ona je imala vezu s čovjekom koji ju je ostavio radi svih tih njezinih

bolesti.

Molila me neki pravni savjet u svezi svojeg stanja pa smo tako počeli

kontaktirati. Kada sam vidio tu cijelu situaciju, vidio sam da nisu baš u

vjeri, ni ona ni njezini roditelji. Tu i tamo koja sveta slika u kući i to je to.

Pa sam im svaki put počeo, a morali su me slušati jer su me kao trebali

(…ha, ha, ha…),  počeo malo govoriti i o tome kako sam ja promijenio

svoj život, kako su mi Gospodin  i  vjera  u  tome  pomogli.

Slušali su oni mene ali nisu baš komentirali. Nisam ih ja baš previše

gnjavio, koliko sam osjetio da me mogu slušati. Nekad više, nekad

manje, nekad ništa.

I   OSJETIO  SAM,  KADA  SAM  PRIJE  DVA

MJESECA  PROČITAO  KNJIGU

''MEĐUGORSKO  ČUDO'',  DA  BI  U  TOJ

OBITELJI  JEDINO  MOGAO  POMOĆI

ZAGOVOR  PRESVETE  DJEVICE  MARIJE.

A  POGOTOVO  TOJ  DRAGOJ  ŽENI  NA  KOJU  SE  SADA  (..idu  mi

suze…) SRUČIO  ČITAV  NIZ  TEŠKIH  PROBLEMA.

ONA  INVALID,  SAMO  ZA  SEBE  BI  SE  TREBALA  BRINUTI,  A  GDJE

SU  TU  RODITELJI,  STARI  I  S  TOLIKO  ZDRAVSTVENIH

PROBLEMA,  I  SVE  DRUGO.

I rekao sam joj da se i ona mora početi negdje ''puniti'', s nečim što će joj

dati snagu,  jer  jednostavno  je  to  sada  tako,  sve  je palo na nju, sve

te brige.  Ona je rekla da je svjesna toga.

I, onda sam joj jednostavno drugi put donio tu knjigu  ''MEĐUGORSKO

ČUDO''  i rekao joj da si ju neka pročita pri miru i da mislim da će u njoj

pronaći neke odgovore za sve ono što ju tišti.

Nasmijala se i rekla da ona voli čitati i da će ju pročitati.

Nakon toga smo još 2-3 puta kontaktirali i rekla mi je svaki put da čita tu

knjigu.

Prije nekih 20-tak dana mi je rekla da ju je pročitala ali da bi htjela još

neke dijelove ponovno pročitati.

Ja sam joj rekao da neka samo polako pročita sve što ju interesira, pa

ćemo onda, ako će htjeti, o svemu porazgovarati.

I  TAJ  POZIV  NA  MOBITEL  BIO  JE  OD  NJE.  ČESTITALA  MI  JE

BOŽIĆ,  REKLA  DA  SU  JOJ  MAMU  OPERIRALI,  DA  JE  IMALA  NEKI

BRZO  RASTUĆI  TUMOR,  DA  JOJ  SE  VEĆ  PROŠIRIO  I  U  LIMFNE

ČVOROVE.  REKAO  SAM  JOJ  DA  BI  ŽELIO  I  JA  S  NJOM  OTIĆI

DO  MAME.  TAKO  SMO  JOŠ  MALO  RAZGOVARALI.

I  ONDA   ME,  ONAKO  KAO  IZ  VEDROG  NEBA,  UPITALA  DA

KADA  JE  VEČERNJA  MISA  U  NAŠOJ  CRKVI.  GODINAMA  NIJE

BILA  NA  MISI.  ALI,  OSJETILA  JE  POTREBU  DA  ODE  JUČER,  NA

BOŽIĆ…

…  suze…

Evo,  to  su  dva  prekrasna  poklona  koja

mi  je  jučer  darovao  moj  Gospodin.

Zajedno  sa  svojom  majčicom.

(NARAVNO  DA  SAM  ODMAH  POGLEDAO

NJEGOVU  SLIKU,  I  NJEGOVE  MAJČICE,

I  BOGA  OCA  NA ZIDU  I  ZAHVALIO  IM)

PREDRAGI  BOŽE  OČE,  PREDRAGI

GOSPODINE,  PREDRAGA  NEBESKA

MAJČICE,  HVALA  VAM  NA  TIM  DRAGIM

POKLONIMA!

NEKA  BOG  DUH  SVETI  VODI  I  JAČA  TE

DRAGE  LJUDE  I  NJIHOVE  OBITELJI

KAKO  BI  KRENULI  PUTEM  SPASENJA!

SVETI  MIHAELE  ARKANĐELE  BRANI  IH

NA  TOM  PUTU  OD  NAPASTI  ZLOGA  I

NJEGOVI  ZLIH  DUHOVA!

BLAGOSLOVLJEN  BOG  OTAC,  BOG  SIN  I  BOG  DUH  SVETI  U

VIJEKE!

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI.