Petak, 28.12.2012.g.

Ovih dana puno mi je po mislima ''hodao''  GOSPODIN  BOG,  OTAC

NAŠ  NEBESKI.

Dodatno me na sve to potaknula i jedna mala knjižica  ''BOG

OTAC GOVORI  SVOJOJ  DJECI''  iz nakladničkog niza  MISTIČNA

SVJEDOČANSTVA.

U toj knjižici su navedene poruke koje je 1932. godine

zapisala  MAJKA EUGENIA  ELIZABETA  RAVASIO,  žena iz

Italije, velika i plodnamisionarka u Africi, kada joj je te poruke

objavio osobno nitko drugi doli GOSPODIN  BOG,  OTAC,

STVORITELJ  SVEGA.

Navedene objave bile su deset godina ispitivane od strane crkvenih vlasti i

one u njima nisu pronašle ništa što bi se kosilo s vjerom i naukom crkve.

BOG  OTAC  SE  OBJAVIO  LJUDIMA…

Prvi puta da sam se u svojem duhovnom rastu susreo s  BOGOM  OCEM,

na ovakav direktan način. Do trenutka dok nisam pročitao ovu knjižicu,

nikada nisam čuo da se bilo kome od nas ljudi  BOG  OTAC  ovako

direktno objavio.

Pa sam ovih dana na misama, u svojim molitvama, imao razmišljanja o

BOGU  OCU  kakvim  se  on  predstavio dragoj sestri  Eugeniji Elizabeti.

BOG  OTAC  NEBESKI  KAO  MOJ  OTAC.

FASCINANTNO…

Pa sam se prisjetio kroz molitve da se ja zapravo puno molim  BOGU

OCU, svaki dan.

Puno  OČE  NAŠ…,  puno  SLAVA  OCU…,  više  VJERUJEM  U  BOGA

OCA…,  jutarnja  MOLITVA  ZAHVALE  BOGU  OCU…,  puno  izrečenih

kratkih molitvi  BOGU  SLAVA  I  HVALA…,  puno molitvi na misama na

kojima skoro svakodnevno prisustvujem.

NO,  NIKADA  NISAM  BOGA  OCA  USPIO  DOŽIVJETI  KAO

SVOJEG OCA,  SVOJEG  NEBESKOG  OCA.

KOJI  ME  OSMISLIO,  KOJI  ME  STVORIO  TAKVOG  KAKAV

JESAM JER  ME  TAKVOG  UPRAVO  HTIO  I  TAKVOG  ME

UPRAVO  LJUBI, KOJI  ĆE  MI  UVIJEK  POMOĆI  KADA  GOD

MU  SE  OBRATIM  U MOLITVI,  U  POTREBI…

Ali, uvijek sam sa puno respekta razmišljao o njemu, doživljavao Njega i

Njegovu prisutnost u svemu, u cijelom mojem životu. Puno su mi nekako

postali bliži Njegov Sin,  GOSPODIN  ISUS  KRIST,  I  DJEVICA

MARIJA,  I  SVECI  I  BLAŽENICI.

ČAK  I  DUH  SVETI,  BOG,  MI  JE  NEKAKO  POSTAO  BLIŽI,  KAO

JEDAN  DIO  TROJEDINOG  BOGA,  NEGO  BOG  OTAC,  POČETAK  I

KRAJ  SVEGA.

Možda i za to što je riječ ''otac'' prvo išla mojeg oca, ovdje na zemlji.  ON

MI  JE  BIO  OTAC  U  ONOM  MATERIJALNOM  SMISLU,  NAMA

LJUDIMA  JEDINO  OPIPLJIVOM  I  POJMLJIVOM.

Ali, doživjeti  ONOGA  KOJI  JE  SVE  STVORIO,  PA  I  MENE,  KAO

SVOJEG  OCA, KOJI  ME  LJUBI  I  VOLI,  PAZI,  DAJE  SVE  ŠTO

TREBAM  ZA  ŽIVOT,  O  SVEMU  SE  BRINE  DA  MI  BUDE  DOBRO  U

CIJELOM  ŽIVOTU,  A  JA  TO  JEDNOSTAVNO  NE  VIDIM  I  NE

MOGU  LAKO  SPOZNATI,  to jednostavno nisam sam tako mogao.

BOG  OTAC,  KOJI  JE  SVE  STVORIO,  OTAC  JE  GOSPODINU  ISUSU

KRISTU  I  TO  JE  NJEGOVO  OČINSKO  POSLANJE.  TO  MI  JE  BILO

NORMALNO.

ALI  MENI,  GRIJEŠNIKU,  NIKOME  I  NIČEMU,  JADNOM  I

NEZNATNOM  LJUDSKOM  STVORENJU,  DA  ON  BUDE  OTAC…  DA

ME  TJEŠI,  PAZI,  LJUBI  OČINSKOM  LJUBAVLJU  ONAKO  KAKO  SAM

TO  VIDIO  KOD  SVOG  OCA  I  DRUGIH  OČEVA  OKO  SEBE…  TO

MI  NIKAKO  NIJE  SJEDALO.

Neka samo On bude gore negdje na nebu, ja ga volim i beskrajno

poštujem, klanjam mu se i vjerujem u Njega i sve što je učinio i što čini,

BESKRAJNO  SAM  MU  ZAHVALAN  ŠTO  ME  OSMISLIO  I  STVORIO

I  POSLAO  MI  SVOJEG  SINA,  DA  UMRE  ZA  MENE  KAKO  BI  SE

JA  SPASIO…  ALI  JEDNOSTAVNO  IMAM  PREVIŠE  RESPEKTA

PREMA  NJEGOVOJ  SVETOSTI  I  SVEMOGUĆNOSTI  I

NESPOZNATLJIVOSTI.

Tako sam razmišljao.

No, i tako sam doživljavao prekrasne trenutke na misama kada sam  S

PODIGNUTIM  I  ŠIROM  RAŠIRENIM  I  ISPRUŽENIM  RUKAMA  MOLIO

MOLITVU  NJEMU,  BOGU  OCU,  MOLITVU  GOSPODNJU  KOJU  NAS

JE  NAUČIO  NJEGOV  SIN,  GOSPODIN   ISUS  KRIST.  ''OČE  NAŠ…''

NEKADA  SU  TO  BILE  SUZE  MILOSTI  I  RADOSTI,  NEKADA  TRNCI

PO  ČITAVOM  TIJELU,  NEKAD  OSJEĆAJ  DA  SU  MOJE  ISPRUŽENE

RUKE  DOŠLE  DO  NJEGA  ILI  DOŠLE  U  NJEGOVU  BLIZINU  NA

NEBU…  ALI  SKORO  UVIJEK  NEKI  OSJEĆAJ  DA  ME  U  TIM

TRENUCIMA  DOTAKNUO  DUHOVNI  SVIJET.

Ali tek kroz ove dane, i kroz neke rečenice iz tih  objava koje je  BOG

OTAC  dao  sestri Eugeniji Elizabeti,  uspio sam  mojeg  NEBESKOG

OCA,  BOGA  OCA,  ''POSJESTI''  U  SVOJE  SRCE,  U  SVOJE  MISLI,

KAO  MOJEG  OCA,  MOJEG  PRAVOG  OCA.

Nije to još uvijek sve tako ''čisto'',  ALI  TAJ  OSJEĆAJ  JE  TU.  DA  JE

NEBESKI  BOG,  STVORITELJ  SVEGA,  POČETAK  I  KRAJ,  MOJ  PRAVI

OTAC  KOJI  ME  STVORIO  TAKVOG  KAKAV  JESAM,  KOJI  ME

TAKVOG  VOLI,  KOJI  STALNO  PAZI  NA  MENE  I  UVIJEK  MI  U

POTREBI  POMAŽE,  KAO  I  SVAKI  OVOZEMALJSKI  OTAC  SVOJEM

DJETETU.

DA,  MOJ  OTAC  NEBESKI  IMA  SADA  MOJU  LJUBAV,  KAO  SVOJEG

ZEMALJSKOG  SINA.

I  IMA  MOJE  SRCE,  SVOJEG  STVORENOG  SINA,  KOJE  JE

OTVORENO  PREMA  NJEGOVO  LJUBAVI  UPUĆENOJ  MENI.

Jest, još uvijek mi je to nekako kao  ''u  magli''.  No, sada se ta magla

razilazi i sve sjeda na svoje mjesto.

JA,  ČOVJEK,  SIN,  I  ON,  BOG,  MOJ

STVARNI  OTAC  NA  NEBESIMA.

Sada samo treba razvijati tu međusobnu ljubav, rasti u spoznajama,

živjeti radost i puninu te ljubavi.

I na svojem osobnom primjeru sam onda shvatio razloge koje je  BOG

OTAC  naveo u navedenim objavama sestri Eugeniji Elizabeti, radi kojih

je došao k njoj i dao joj te objave da ih proslijediti svima drugima.

Jer, piše draga sestra  ''… NAKON  ŠTO  JE

POPRIMIO  DRŽANJE  OBIČNOG  ČOVJEKA

I  STAVIO  SVOJU  KRUNU  PRED  SVOJE

NOGE…'' On joj je rekao    ''…  JA  NE

MOGU   DATI  SVOGA  LJUBLJENOGA  SINA

PO  DRUGI  PUT  LJUDIMA  KAKO  BI

DOKAZAO  SVOJU  LJUBAV  PREMA  NJIMA!

ALI  SAD  DOLAZIM  K  NJIMA  U  LJUBAVI,

I  BUDUĆI  DA  ŽELIM  DA  PREPOZNAJU

MOJU  LJUBAV,  UZIMAMA  NJIHOV  OBLIK

I  SIROMAŠTVO  NA  SEBE…  EVO  I

PRAVOGA  RAZLOGA  MOGA  DOLASKA:

1)  DOLAZIM  KAKO  BIH  OTKLONIO

PRETJERANI  STRAH  OD  MENE  KOD

SVOJIH  STVORENJA.

ŽELIM  DA  SHVATE  KAKO  MOJA  RADOST

LEŽI  U  TOME  DA  BUDEM  PREPOZNAT  I

LJUBLJENOD  SVOJE  DJECE,  A  TO  ZNAČI

OD  ČITAVOG  SADAŠNJEG  I  BUDUĆEG

ČOVJEČANSTVA.

2)  DOLAZIM  KAKO  BIH  LJUDIMA  I

NARODIMA  DONIO  NADU.

KOLIKO  JE  ONIH  KOJI  SU  VEĆ  ODAVNO

IZGUBILI  SVAKU  NADU!

TA  NADA  UČINIT  ĆE  DA  ŽIVE  U  MIRU

I  SIGURNOSTI  I  ONI  ĆE  RADITI  OKO

SVOJEG  SPASENJA.

3)  DOLAZIM  KAKO  BI  SE  PREDSTAVIO

ONAKAV  KAKAV  JESAM.

SVE  S  CILJEM  KAKO  BI  POVJERENJE

LJUDI  RASLO  KAO  I  NJIHOVA  LJUBAV

PREMA  MENI, NJIHOVOM  OCU,  A  KOJI

IMA  SAMO  JEDNU  BRIGU:  BDJETI  NAD

SVOJOM  DJECOM  KAKO  BI  IH  U

POTPUNOSTI  LJUBIO…''

I kasnije je rekao  BOG  OTAC  dragoj sestri Eugeniji Elizabeti, kada joj je

govorio o povijesti stvaranja, nešto što me posebno dirnulo:

''…  NAPOKON  SAM  STVORIO  ČOVJEKA.

SVIDJELO  MI  SE  MOJE  DJELO…''

Stao sam i malo razmišljao o svemu tome.  NEPOJMLJIVO  JE  TO

NAMA  LJUDIMA,  ZNAM  DA  U  SVEMU  TOME  TO  TAKO  JEST  I

TREBA  BITI,  ALI  ONA  MOJA  LJUDSKA  NESAVRŠENOST  I

GRIJEŠNOST  ME  SPRJEČAVAJU  DA  U  SVE  TO  DUBOKO  ZARONIM.

BOG,  MOJ  OTAC  I  STVORITELJ,  KOJI

ME  LJUBI  BESKRAJNO…

I  JA,  NJEGOVO  DIJETE,  KOJI  KROZ

ŽIVOT  ČINIM  RAZNE  NEPODOBŠTINE,

OTEŽAVAJUĆI  OCU  DA  MI  DADNE  ZA

SPOZNATI  KOLIKO  ME  LJUBI…

O,  KOLIKO  SU  ŠIROKE,  I  VISOKE,  I  DUBOKE  TE  SPOZNAJE  O

BOGU  OCU   MOJEM  NEBESKOM!

LAKO  SE  U  SVEMU  TOME  IZGUBIM,  U SVOJOJ  NESAVRŠENOSTI  I

OGRANIČENOSTI.

ZATO  SE  VRAĆAM  NA  POČETAK,  NA  MOLITVU  KOJU  MI  JE

NJEGOV  NEBESKI  SIN,  GOSPODIN  ISUS  KRIST  OSTAVIO,   ''OČE

NAŠ,  KOJI  JESI  NA  NEBESIMA…''.

OČE  MOJ  NEBESKI,  MENI  JE  DOVOLJNO

SAMO  TO  ŠTO  ZNAM  DA  ME  TI

LJUBIŠ!

UČVRSTI  MI  I  OJAČAJ  TU  SPOZNAJU,

KAKO  BIH  JA  TEBE  MOGAO  BESKRAJNO

LJUBITI,  KAKO  TI  TO  ZASLUŽUJEŠ!

SVETI  I  PRESVETI,  NEBESKI  MOJ  OČE,

TEBI  SLAVA  I  ČAST  U  VIJEKE  VJEKOVA!