Subota, 09.02.2012.g.

Igrom nekog slučaja ostao sam ovu večer sam doma. Na neko vrijeme.

I odlučim se pomoliti do kraja  MOLITVE  SVETE  BRIGITE,  koje nisam

jučer do kraja izmolio.

Tišina i mir u kući, ja sjednem pred  RASPETOG  GOSPODINA,

DJEVICU  MARIJU  I  ANĐELE  ispod  RASPELA,  tako mi je složen

trosjed, okrenut prema njima, i nastavim s molitvom.

Nakon nekoliko trenutaka, dođe mi misao da bih sada mogao moliti ''na

glas'', nema nikoga doma. I krenem glasno izgovarati riječi molitve.

BAŠ  JE  BILO  PREKRASNO  ZA  ČUTI.  U  CIJELOJ  KUĆI  TIŠINA,

SAMO  SU  SE  ČULE  RIJEČI  MOLITVE  KOJU  SAM  IZGOVARAO.

No, dok sam se tako molio, postane mi nekako nelagodno.

Ja sam se lijepo zavalio u naslonjač, sklopio ruke, slobodno naslonjen, i

molim se Gospodinu  KOJI  JE  GORE  NA  KRIŽU  RASPET.

''PA  MOGAO  BI  SE  BAR,  DRAGI  IVICA,  KLEKNUTI  PRED

GOSPODINA.  NEMA  NIKOGA  DOMA,  KLEKNI  I  MOLI  SE.'' (ne

sramim se ja klečati kad se molim da me drugi doma vide, nego zato da

njima ne bude neugodno, i ovako mi nekad kažu da stalno govorim o toj

vjeri…)

I tako, nekoliko minuta, ja ostanem sjedeći u molitvi.

No, onda sam se digao i kleknuo, i nastavio s molitvom.

A desno od mene televizor. Večernji program subotom ima dosta filmova,

pa sam odlučio pogledati, kada završim s molitvom, što ima na kojem

programu.

Pa mi ''dođe'' nekad u misli da bih si mogao nešto finoga pojesti.

Pa osjetim kako me parket žulja i kao da me pika u koljena na kojima

sam klečao.

PA  SVAŠTA…

I dođe mi u misli kako zapravo sve to predstavlja  ''NAPASTI  ĐAVLA,

SVIJETA  I  TIJELA''  a koju formulaciju svaki dan izmolim iz  15. Molitve

Svete Brigite.

I padne mi napamet kako zapravo sada zli ili neki od njegovih duhova

hodaju, lete, što već, oko mene i strahovito me mrze u tom položaju u

kojem se nalazim.

PONIZNO,  NA  KOLJENIMA,  NA  TVRDOM

PARKETU,  PRED  RASPETIM

GOSPODINOM  NA  KRIŽU,  I  NJEGOVOM

MAJČICOM,  DJEVICOM  MARIJOM,  I

GOSPODINU  ODANIM  ANĐELIMA,

SKLOPLJENIH   RUKU,  SE  MOLIM.

I  KAKO  TA  MOJA  MOLITVA  U  TOM

TRENUTKU  ODUZIMA  ZLOME  JOŠ  NEKU

DUŠU,  ILI  POMAŽE  DA  SE  TO  DOGODI.

A  ON  SE  MAKSIMALNO  TRUDI  DA  MI

NAPAKOSTI,  DA  ME  ODVUČE  OD

MOLITVE,  OD  TOGA  PONIZNOG

KLEČEĆEG  STAVA,  KOJEG  ZLI  TOLIKO

MRZI  JER  JE  ON,  ZLI,  OLIČENJE

OHOLOSTI  I  MRZI  TU  PONIZNOST.

I  KAKO  JE  SAMO  LUKAV  I  PREPREDEN,

KAKO  SE  SAMO  RAZVIJA  I

PRILAGOĐAVA  MOJIM  ODLUKAMA!

NAJPRIJE  JE  POKUŠAO  SPRIJEČITI  DA  SE  MOLIM,  ALI  TU  IMA

VRLO  MALO  USPJEHA,  BAREM  ZA  SADA,  JER  JE  MOJA  ŽELJA

ZA  MOLITVOM  OGROMNA,  ČISTA  I  JAKA.

PA  DOBRO,  TU MI  BAŠ  NEŠTO  NE  MOŽE,  MADA  IMA  USPJEHA  I

NEĆE  ME  NIKAD  PUSTITI,  AJDE  DA  MI  NAPAKOSTI  U  TOME

KAKO  ĆU  SE  MOLITI.

NEKA  MI  BUDE  ŠTO  UGODNIJE,  NEKA  NE  IZGOVARAM  RIJEČI

NA  GLAS,  JER  MI  TAKO  MOŽE  VIŠE  ''HODATI''  KROZ  MISLI  I

ODVLAČITI  ME  OD  MOLITVE…

AKO  I  TO  NE  IDE,  ONDA  ĆE  POKUŠATI  SVE  DA  SE  MOLIM  ČIM

BRŽE,  ILI  DA  STANEM  S  MOLITVOM  DA  SI  UZMEM  NEŠTO

JESTI,  ILI  DA  POGLEDAM  SAM  NA  KRATKO  PROGRAM  NA

TELEVIZORU…

I  TU  JE  UPORAN  I  UPORAN,  STALNO  MI  ''UBACUJE''  U  MISLI

SLIKE  HRANE,  TELEVIZORA,  FILMOVA…

A  DOLJE,  NA  KOLJENIMA,  PONEKAD  SAM  IMAO  OSJEĆAJ  DA

PARKET  IMA  NEKE  SITNE  IGLICE  KOJE  ME  PIKAJU  U  KOLJENA.

MAJSTOR  JE  TAJ  ZLI  I  OVI  NJEGOVI…  RADI  ONO  ŠTO  MISLI

DA  TREBA.  TO  JE  NJEGOVO.

JA  SE  NJIME  NE  ŽELIM  BAVITI,  ŠTO  I  ZAŠTO  TO  ČINI.

MOJE  JE  DA  ČINIM  SVOJE,  ONO  ŠTO  JA,  KOJI  SAM

GOSPODINA  ODABRAO  I  PREDAO  MU  SE,  MISLIM  I  OSJEĆAM

DA  TREBAM.

I  U  TOME  TAKO  UŽIVAM…

BAŠ  SU  MI  BILI  PRELIJEPI  OVI

TRENUCI  KADA  SAM  SE  TAKO,  NA

GLAS,  SAM  U  KUĆI,  MOLIO

GOSPODINU…

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH   SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU,  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.