Utorak, 19.02.2013.g.

Moleći ovih dana molitvu Križnog puta dragog fra Slavka Barbarića, koji je

u te svoje molitve stavio i  DJEVICU  MARIJU,  kao suotkupiteljicu svijeta

po trpljenju kojeg je prošla prateći  SVOGA  SINA  ISUSA  NA

KRIŽNOM  PUTU,  ''naletio'' sam na nekoliko riječi, rečenica koje su me

''oborile s nogu''.

Duboko su mi došle u srce. U ono moje iscijeljeno srce od ranog

djetinjstva, kada sam imao 4 godine, kada me majka ostavila.

Nikada zbog toga nisam imao prema svojoj majci neko osuđivanje, a

kamoli mržnju, mada me moja okolina kako sam rastao,  SADA  ZNAM

DA  JE  TO  BIO  ZLI  PREKO  LJUDI  KOJI  SU  ME  OKRUŽIVALI,

stalno nagovarala da zbog toga osuđujem moju majku.

Kao, to ni jedna majka ne bi učinila koja voli svoje dijete, to nije prava

majka, ona te ne voli, itd…

Danas znam da je u tim trenucima, kada me ostavljala,  I  MOJOJ

MAJCI  MAČ  BOLI  PROBO  SRCE.

Znam sigurno jer smo danas, već nekoliko godina, nakon silnih godina

razdvojenosti, zajedno.

I  JUČER  SAM  JOJ  POSLIJE  MISE  IŠAO

U  POSJETU  PA  SAM  JU  ZAGRLIO  I

REKAO  JOJ  DA  JOJ  NOSIM  DIO  SVETE

MISE,  DA  JOJ  BOG  DADNE  DIO  SVETE

MISE.

A  ONA  SE  RADOSNO  NASMIJALA  I

ČVRSTO  ME  ZAGRLILA.

TO  JE  MOJA  MAJKA.

Ali, kako sam doživio obraćenje, uvijek sam se pitao pa kako to da ja

prema svojoj majci ne osjećam nikakvo osuđivanje.  Cijeli svoj život.

Pa trebao sam biti ranjen duboko jer sam bio ostavljen, kao i mnogi za

koje sam čuo ili o kojima sam čitao. A nisam se tako osjećao.

Onda sam opet razmišljao o tome da je to možda još negdje duboko u

meni i da će jednog dana ''isplivati'' na površinu. Da sam možda to ja u

dubokoj napuštenosti potisno sve duboko, duboko u svoje srce i dušu pa

će jednog dana i taj dio mene doživjeti iscjeljenje.

No, ja nisam osjećao nikakve rane u sebi

koje bi tražile iscjeljenje.

Dapače, uvijek mi se u srcu pojavila radost kada god bi se sjetio ili vidio

svoju majku.

Osjećao sam da u tome svemu još ''ima nečega'' ali nisam mogao

spoznati što.

I onda su me neki dan ''udarile'' dvije rečenice iz molitve koju je na

trinaestoj postaji Križnog puta dragi fra Slavko Barbarić uputio

PRESVETOJ  DJEVICI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI:

''BUDI  MAJKA  NAPUŠTENOJ  DJECI.  I

NEKA  TAKVIH  VIŠE  NE  BUDE.''

O  Bože,  pa to je to!  SUZE  SU  MI

KRENULE...

U tim trenucima kada me moja majka ostavljala, radi životnih prilika u

kojima se tada našla,  JA  SAM  DOBIO  DRUGU  MAJKU,  NEBESKU

MAJČICU,  DJEVICU  MARIJU.

ONA  JE  TADA  POSTALA  MAJKA  JOŠ

JEDNOM  NAPUŠTENOM  DJETETU.

MENI.  I  ZBOG  TOGA  JA  NI  U  JEDNOM

TRENUTKU  SVOGA  ŽIVOTA,  BAŠ  ONAKO

SNAŽNO  I  JAKO,  NISAM  OSJEĆAO

NEDOSTATAK  MAJKE  I  MAJČINSKE

LJUBAVI.

Bilo je sigurno trenutaka kada sam fizički vidio drugu djecu i mlade kako

su u fizičkom kontaktu sa svojim majkama, kako one o njima brinu,

razgovaraju.

No, ja u tim trenucima nikad nisam osjetio nikakav jal i mržnju prema

njima, nikakvu ogorčenost i mržnju prema svojoj majci što me ostavila i

što nije sa mnom.

Sada znam i zašto.

MOJE  SRCE  NIJE  BILO  RANJENO  NI  NEISCJELJENO  TIM  ČINOM

MOJE  MAJKE.  JER  JE  ODMAH  NA  NJEZINO  MJESTO  DOŠLA

MOJA  NEBESKA  MAJČICA

(…suze…)

ONA  NIJE  DOZVOLILA  DA  SE  NJEZINO  NAPUŠTENO  DIJETE

OSJEĆA  NAPUŠTENO,  BEZ  MAJKE.

ZAOGRNULA  ME  (…suze…) SVOJIM  PLAŠTOM  LJUBAVI  I  JA  SAM

OPET  BIO  LJUBLJENO  DIJETE,  LJUBLJENI  SIN

(… suze… suze… HVALA   TI  MOJA  NEBESKA  MAJČICA…)

KAKO  JE  TO  LIJEPO…  KAKO  JE  TO  JEDNOSTAVNO…  IMATI,  A

DA  NI  NE  ZNAŠ,  NEBESKU  MAJČICU.  NE  ONAKO  U  FIZIČKOM

SMISLU,  NEGO  TAMO  GDJE  JE  OSJEĆAJ  MAJKE  I  NJEZINE

LJUBAVI  NAJPOTREBNIJI,  U  SVOJEM  SRCU.

A  JA  SAM  TO  IMAO,  CIJELI  SVOJ  ŽIVOT.

JA  NIKAD  NISAM  BIO  OSTAVLJENO  DIJETE,  MADA  SU  TO

MNOGI  MISLILI  I  MNOGI  SU  ME  SAŽALJEVALI…

O  NE,  JA  SAM  IMAO  ONO  ŠTO  MNOGI  NISU  IMALI  (… suze…)

NEBESKU  MAJČICU.

I  ZATO  SAM  JA  UVIJEK  BIO  RADOSNO  I  VESELO  DIJETE,

TAKVIM  SU  ME  SVI  OPISIVALI.

IMAO  SAM  MAJKU,  ONU,  KOJA   JE

MAJKA  SVOJ  NAPUŠTENOJ  DJECI.

PRESVETU  DJEVICU  MARIJU,  NAŠU

NEBESKU  MAJČICU.

O  PREDRAGA  DJEVICE,  MOJA  NEBESKA

MAJČICE   … suze… MOLIM  TE  IZ  SVOG

ČISTOG  I  RADOSNOG  SRCA  KOJE  SI  TI

TAKVIM  UČINILA  I  SAČUVALA,  BUDI

MAJKA  SVOJ  NAPUŠTENOJ  DJECI  KAO

ŠTO  SI  BILA  I  MENI!

BUDI  U  NJIHOVIM  SRCIMA  KAO  ŠTO  SI

BILA  I  U  MOM  SRCU!

…plačem  li… plačem…  to si ti bila Majčice,

stalno u mom srcu…

BESKRAJNA  TI  HVALA  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE  BOŽE,  OČE,  ŠTO  SI  NAM

OSMISLIO  I  STVORIO  NAŠU  NEBESKU

MAJČICU,  DJEVICU  MARIJU!

BLAGOSLOVLJEN  TI  BOŽE  OČE,  STVORITELJU,  U  VIJEKE.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE  BOŽJI,

OTKUPITELJU,  U  VIJEKE.

BLAGOSLOVLJEN  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  BRANITELJU  I

TJEŠITELJU,  U  VIJEKE.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PREDRAGA  NAŠA  NEBESKA  MAJČICE,

DJEVICE  MARIJO.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU,  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.