Četvrtak, 23.01.2014.g.

Danas ujutro, u autu, kada sam se vozio na posao, pjevao sam i plakao.

I  SAD  SE  NIKAKO  NE  MOGU  SJETITI  PJESME  KOJU  SAM

PJEVAO,  KOJA  MI  JE  NEKAKO  BILA  DOŠLA  U  SRCE…

I taman sam odustao od toga da je se nastojim sjetiti kada mi je   MOJ

ANĐEO  zapjevao  i  ''donio''  mi  melodiju  i  riječi  te pjesme u moje

srce i misli…

''…JA  SAM  S  VAMA,  ISUS  VELI,

S  VAMA  ŽARKO  OSTAT  ŽELIM,

DOK  POD  KRUHA  PRILIKAMA

SRCE  KUCA:  JA  SAM  S  VAMA!...''

O  KAKO  SAM  BIO  SRETAN  PJEVUŠEĆI  TU  PJESMU!

I onda mi nekako, odjednom, dođu u misli dvije sestre u vjeri.

Za jednu znam da se rastala od svojeg supruga radi njegove nevjere i

nastavila s djecom samostalni život. Nije se si nikad više našla drugog

muškarca za zajednički život nego je nekako nastavila sama.

I u svemu tome  PRONAŠLA  SVOJ  PUT  S  GOSPODINOM,

OBRAĆENJE,  RAST  U  VJERI,  PUNU  PREDANOST  GOSPODINU  U

ŽIVOTU  KOJI  JOJ  JE  NAMIJENIO.

A za drugu ni ne znam da li se ženila ili nije. Ali isto ju godinama znam

da živi sama, s djetetom…  i  kada  god ju vidim u crkvi,  OSJETIM  I

NJEZINO  PREDANJE  GOSPODINU,  SEBE  I  SVOJEG  ŽIVOTA,

TAKVOG  KAKVOG  JOJ  JE  NAMIJENIO.

I  KRENULE  SU  MI  SUZE  NA  OČI  KADA  SAM  SE  POLAKO  VOZIO,

PJEVUŠIO  TU  PJESMU  I  RAZMIŠLJAO  O  TIM  DVJEMA  ŽENAMA.

I  O  MNOGIM  ŽENAMA  KOJE  SU  DOŽIVJELE  RAZOČARENJE  U

BRAČNOM  ŽIVOTU,  BILE  OSTAVLJENE,  POVRIJEĐENE,  MOŽDA  I

SAME  ZATRAŽILE  RASTAVE  JER  NISU  MOGLE  IZDRŽATI  U  TIM

TRENUCIMA  TE  SILNE  NAPADE  ZLOGA  KOJI  JE  RAZARAO

NJIHOVE  BRAKOVE.

VIŠE  NIJE  BILO  LJUBAVI,  U  TIM  TEŠKIM  DANIMA  NIJE  BILO

NI  GOSPODINA  U  TIM  KUŠNJAMA  MEĐU  NJIMA,  I  DOGODILO  SE  ŠTO

SE  DOGODILO.

ILI  ONIH  ŽENA  KOJE  SU  BILE  OSTAVLJENE  U  SVOJIM

TRUDNOĆAMA,  NEVOLJENE  …

I znam dosta ljudi, i žena i muškaraca, koji žive sami svoje živote, nakon

rastava. Neki se čak nisu ni ženili a ostali su u životu sami sa djetetom.

I sada vidim koliko je teško onima koji nemaju Gospodina u sebi i pored

sebe.

JAKO,  JAKO  JE  PRISUTNO  OSUĐIVANJE  ONOG   DRUGOG  ZA

ONO  ŠTO  SE  DOGODILO.

A  TO  NIJE  PO  BOŽJEM…

A isto tako poznajem neke ljude koji vjeruju, koji idu na mise,

ispovijedaju se, pričešćuju, trude se da budu dobri vjernici,  ALI  U

SVOJIM  SRCIMA  NISU  OPROSTILI  ONIMA  KOJI  SU  IH

POVRIJEDILI.

I  TADA  JE  TEŠKO  ŽIVJETI.

NEOPRAŠTANJE  IZJEDA  IZNUTRA.

ZLI  JE  TO.  I  NJEGOVI.

USPIO  JE  RAZORITI  JEDNU  BOŽJU   VEZU  I  NASTOJAT  ĆE  I

DALJE  ODVESTI  TE  JADNE  DUŠE  U  PROPAST.

A  SVAKI  POČETAK  U  TAKVIM  SITUACIJAMA  JE  U  OPROSTU.

OPROSTITI.  RADI  SEBE.  RADI  DJECE.

RADI  SPASA  ONE  DUŠE.

A  NA  POČETKU  I  NA  KRAJU,  RADI

GOSPODINA  ISUSA.

KOJI  TO  NAŠE  NEOPRAŠTANJE  NOSI  U

SVOJIM  MUKAMA,  U  SVOJIM  RANAMA,

U  SVOJEM  KRIŽU.

AKO  VJERUJEMO,  AKO  SE  TRUDIMO  VJEROVATI,  AKO  ŽELIMO

ČISTO  VJEROVATI  U  JEDNOGA,  TROJEDINOGA,  GOSPODINA

BOGA  I  CIJELI  DUHOVNI  SVIJET  KOJI  JE  ON  STVORIO,  TADA

MORAMO  OČISTITI  SRCA  OD  SRDŽBE  I  MRŽNJE  PREMA

DRUGIMA.

TADA  MORAMO  OPROSTITI.

I nije to lagani put.  TEŠKO  JE  TO.

No, kako je rekao negdje neki mudar čovjek, SVAKI  PUT,  KAKO  GOD

BIO  DUG  I  TEŽAK,  POČINJE  PRVIM  KORAKOM.

A prvi korak u opraštanju počinje našom odlukom da nekom oprostimo

ono čime nas je povrijedio.

To je odluka koju donosimo u mislima. I nastojimo ju prenijeti u svoje

srce.

A za to nam treba snaga i mir kojeg će nam udijeliti naš Gospodin.

MOLIMO  GOSPODINA  DA  NAM  UDIJELI

SNAGU  I  MIR  KAKO  BI  MOGLI

KRENUTI  PUTEM  OPROSTA  U

SITUACIJAMA  KOJE  NAM  PRIJEČE  DA

IMAMO  ČISTU  I  POSTOJANU  VJERU.

ON  JE  TAJ.

ON  DAJE  OPROSTE,  ON  ISCJELJUJE  RANE  NAŠIH  DUŠA  I  NAŠIH

SRDACA.

A kada dobijemo snagu i mir da oprostimo, tada bi taj oprost, DA

VIDIMO  DA  LI  SU  NAM  SRCE  I  DUŠA  ČISTI,  trebali  i  reći  onoj

drugoj strani.

TO  PONEKAD  ZNA  BITI  NAJTEŽE.

JER  PONEKAD  SVAKI  SUSRET  S  TOM  DRUGOM  OSOBOM  ZNA

IZAZVATI  LAVINU  SJEĆANJA  NA  RANE  KOJE  SU  JEDNOM  BILE

ZADANE.

ALI,  BEZ  TOGA  NE  IDE.

A  PRIJE  TOGA,  MORAMO  MI  SAMI  SEBI  BITI  ČISTI  DA  SMO

OPROSTILI,  DA  SMO  SPREMNI  I  TO  REĆI  TOME  DRUGOME.

Naravno, u toj pripremi ispovijedi, mise, pričesti, molitve i druga duhovna

oruđa bit će nam neophodna.

I jasno, kad čovjek vidi što bi sve trebao napraviti oko toga,

lako odustane.

ZLI  ĆE  GA  UVJERAVATI  DA  TO  NE  TREBA,  DA  BI  SE

OVAJ  DRUGI  TREBAO  NJEMU  ISPRIČATI,  DA  ĆE  SE  OVAJ

DRUGI  NASLAĐIVATI,  DA  NEĆE  HTJETI  RAZGOVARATI  I

SLIČNO.

ALI,  NITKO  ČIN  OPRAŠTANJA  NE  ČINI  RADI  ONOG   DRUGOG

NEGO  RADI  SEBE.

OPROSTITI  MORAMO  RADI  SEBE,  RADI  SVOJEG

UNUTRAŠNJEG  MIRA.

RADI  ČISTOGA  SRCA.

JER  SAMO  ČISTO  SRCE  MOŽE  PRIMITI

GOSPODINA  ISUSA  U  SEBE.

SAMO  U  ČISTO  SRCE  ON  MOŽE

DONIJETI  SVOJ  MIR.

I  SAMO  ČISTOG  SRCA  MOŽEMO  ONDA

DALJE  RASTI  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI.

U  PREKRASNIM  SPOZNAJAMA  O  NAŠEM  STVORITELJU,  O

NJEGOVOJ  LJUBAVI  PREMA  NAMA,  O  NJEGOVOJ  SVETOJ  VOLJI

ZA  NAŠ  ŽIVOT,  O  ZNAKOVIMA  ŠTO  I  KAKO  ČINITI  KAKO  BI

IZVRŠILI  TU  NJEGOVU  SVETU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  …

I  U  SVEMU  TOME  OSJEĆATI  MIR  I  RADOST  I  ISPUNJENOST,

OSJEĆAJUĆI  DA  SVE  ŠTO  MI  ČINIMO  I  SVE  ŠTO  SE  OKO  NAS

DOGAĐA  IMA  SVOJ  PUNI  I  PRAVI  SMISAO.

I  DA  MI  IMAMO  SMISAO  SVOJEG  POSTOJANJA.

I  DA  IZA  OVOG  NAŠEG  ZEMALJSKOG  ŽIVOTA  POSTOJI  JOŠ

NEŠTO.  ZA  NAS.

A sve te prekrasne spoznaje, i  NAŠA  ČVRSTA  VJERA  U  SVE  TO,  ne

mogu ići ako  u nama još vlada neko  NEOPRAŠTANJE,  SRDITOST,

OSUĐIVANJE,  OGOVARANJE  pa čak  MRŽNJA.

I  za kraj ovog članka, nekako me Gospodin vodio da prije njegove

objave dođem još na stranicu dragog Vjeke   www.tebetražim.com i tamo

među prekrasnim svjedočanstvima, koje vam svima predlažem da ih

pročitate, pronađem jedno prekrasno svjedočanstvo o tome što raditi i

kako  ZAJEDNO  S  GOSPODINOM  ići putem oprosta prema bračnom

drugu.

Evo dio toga svjedočanstva, TAKO  JE  ČISTO,

ISKRENO  I  …  GOSPODINOVO:

''…

Jednom sam napisala sam email Centru za Duhovnu Pomoc u

Zagrebu. Drustvo je osnovao dr. Tomislav Ivancic. S obzirom da

sam se do tada toliko nacitala njegovih knjiga u odgovoru na

moj email, prepoznala sam literalini rukopis dr. Tomislava

Ivancica. Iako ga nije potpisa dubokog sam uvjerenja da ga je

on napisao. Iako je napisano prije neke cetiri godine jos uvijek

imam to pismo, ono je moja smjernica.

Pismo me je pozvala na duhovni razgovor sa mojim muzem sa

kojim bilo koja druga komunikacija nije bila moguca. Evo kako

je to napisano u pismu: " Za supruga molite na sljedeci nacin:

1. U duhu s Isusom doci do supruga i zamoliti da Vam oprosti

sve sto ste krivo ucinili.

2. Vi njemu opostite stogod mu zamjerate

3. Odlucite da o suprugu necete nista negativno milsiti niti

govoriti, tj. da cete se truditi vidjeti ono dobro u njemu.

4. Zavolite ga kao bespomocno, bolesno dijete koje treba Vasu

pomoc.

Osim toga molite da:

- ga Isus blagoslovi, da ga ozdravi u korjenu njegova bica

- zahvaljujte Bogu za njega

- molite za voljuBozju za Vaseg supruga. "

Jedino sam mogla otici sa Isusom do njegove duse, kad bi

pokusala sama. Nazvao bi me nekoliko minuta poslje i psovao

sto bi stigao i kako bi stigao. Kada bi sa Isusom posla u te

pohode bilo bi sasvim drukcije. Cula sam njegove misli kao da

mi govori, a znao bi me i nazvati, poslje jedne takve duhovne

komunikacije. Jednom me je nazvao i rekao da se moli Bogu da

osjeca prema meni ljubav. Takva komunikacija je bivala sve

jaca i snaznija da sam mogla osjecati svaki puta kad bi me

ogovarao, osjecala sam bol i tugu. Onda sam stala, valjda sam

rekla sve sto sam imala. Uglavnom mi je ostalo da se molim za

njega.

Naucila sta znaci oprastati, i da je to proces, nije to sekunda.

Nije to revolucija, nego evolucija. Kao sto voda mjenja oblika

kamena tekuci preko njega godinama, desetljecima, stoljecima,

tako i oprastanje je proces gdje se mjenja moja savjest i moja

dusa .Nekih dana je bilo da mu nije oprsteno, a sto je vise

vremena prolazilo, moja je dusa sve vise oprastala, a manje bila

ljuta. Zapravo, tek tada sam shvatila, koliku sam srecu imala,

imati takve roditelje, koliko je vrijedila njihova ljubav vise nego

da su posjedovali svo blago ovog svijeta. Usadili su u mene

ljubav, tek sam tih godina razumjela znacenje Uskrsa, i Isusove

patnje.

Razumjela sam znacenje Prvih Devet Petaka u potpunosti tek

tada, i danas znam da je moja majka u miru i sa Isusom, jer joj

je bilo receno da ce umrjeti i iako je bilo tesko bolesna Bog joj

je dao snage da ode i to pjeske do crkve na ispovjed. Cak je na

kalendaru napisala: Dosao je sv. Pavao. Umrla je na dan sv.

Pavla od Kriza.

A moj muz, e on se projmenio. Sad kaze da voli djecu, da mu

nedostaju; prije je govorio da su teret da se samo slomis oko

njih a oni odrasu i odu. I takve gluposti. Ja se molim za njega,

najvise da se spasi, ne da se vrati nema sange za to. Ali on oce

sada da zivimo zajedno. Meni se ne da.

Meni je dobro ovako. Ali opet kazem; Isuse ne kako je moja

volja, nego tvoja.

Brak je crkveni, nismo se nikad razveli niti civilno. Teorijski smo

u braku, prakticno ne.

STa ce biti dalje, ne znam. Voljela bih samo da se u sve dane

mog zivota cvrsto drzim Isusu za ruke, i da me on vodi. Za

ostalo bas me boli briga …

………''

O  BOŽE,  LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  BESKRAJNO

TI  HVALA  ŠTO  SI  MI  SVE  OVO  DAO  ZA

SPOZNATI  U  MOJEM  ŽIVOTU!

I  ŠTO  SI  ME  SAČUVAO  U  MNOGIM

SITUACIJAMA  KADA  SAM  MOGAO  MRZITI  I

OSUĐIVATI!

I  ŠTO  MI  DANAS  DAJEŠ  ČISTO  SRCE  DA

SVE   TO  MOGU  DRUGIMA  DATI  I

SVJEDOČITI!

O,  SVET  I  PRESVET!

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  SLAVLJEN  TROJEDINI

BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

SVET  I  PRESVET!

PRESVETA  DJEVICE,  BESKRAJNO  TI  HVALA

ZA  SVE  MOLITVE  KOJIMA  ČISTIŠ  NAŠA

SRCA  OD  SRDITOSTI,  OSUĐIVANJA,

OGOVARANJA  I  MRŽNJE!

BLAGOSLOVLJENA  BILA  U  VIJEKE,  MOLI  ZA

ONE  KOJI  NE  MOGU  OPROSTITI!

BLAGOSLOVLJEN  CIJELI  DUHOVNI  SVIJETE

KOJI  VRŠIŠ  I  POŠTUJEŠ  BOŽJU  VOLJU,

MOLI  ZA  NAS  GRIJEŠNIKE.