Četvrtak, 27.03.2014.g.

Današnji dan započeo sam sa malo sjete i žalosti. Tipično za nas ljude

kada imamo svoje planove što i kako bi u životu a onda, s vremena na

vrijeme, shvatimo da to i neće ići baš tako kako smo si mi zamislili.

Jer smo u svemu tome zaboravili dobro ''oslušnuti'' što o tome misli

ONAJ  KOJI  JE  NAS,  I  SVE  OKO  NAS,  DAVNO  OSMISLIO  I

STVORIO.

KOJA   LI  SU  SAMO  TO  OTAJSTVA  I

NAMA  TEŠKO  SPOZNATLJIVE  TAJNE  O

TOME  KOJI  I  KAKAV  TO  PLAN  IMA  NAŠ

LJUBLJENI  GOSPODIN  ZA  NAS  I  SVE

ONE  KOJI  SU  SASTAVNI  DIO  NAŠEG

SVAKODNEVNOG  ŽIVOTA!

I tako, kada se moji planovi i planovi ljudi oko mene ne poklapaju sa

Gospodinovim, osjetim neku sjetu i žalost.

ONU  NAŠU  LJUDSKU,  NESAVRŠENU,  SEBIČNU  SJETU  I  ŽALOST.

KADA  NIJE  ONAKO  KAKO  SMO  SI  MI  TO  ZAMISLILI.

I poslao sam poruku svojoj supruzi o tim svojim trenutnim osjećajima, da

to nekako i s njom podijelim.

I  ZNAM  DA   ĆE  SVE  BITI  DOBRO!

I  ZNAM  DA  TO  SVE  GOSPODIN  VODI

ONAKO  KAKO  JE  ZA  MENE  I  MOJU

OBITELJ  NAJBOLJE!

A opet, samo sam grješan čovjek.

Imam svojih mana i slabosti po kojima me zli i njegovi često ''udaraju'',

kada im Gospodin dopusti da me kušaju.

I te moje sjete i žalosti često su nekako radi očekivanja drugih ljudi oko

mene, vrlo često onih koji su mi jako dragi.

I onda mi Gospodin uvijek ''pošalje'' na moj životni put neku osobu ili

neku životnu situaciju  GDJE  ONDA  MOGU  VIDJETI  KOLIKO  SAM

SAMO  NEZAHVALAN  ZA  SVE  ONO  ŠTO  JESAM  I  ZA  SVE  ONO

ŠTO  IMAM.

TO  ME  TAKO  ''DIGNE''…

TAKO  ME  POSRAME  TE  MOJE  ŽALOSTI  I  SJETE  RADI

MOJIH  NEKIH  PROBLEMA,  KADA  VIDIM  KAKVA  ŽALOSTI  I

PROBLEME  IMAJU  DRUGI  LJUDI  OKO  MENE  ...

I danas je tako bilo.

Nakon tih jutarnjih trenutaka sjete i žalosti koji su se u meni odvijali,

Gospodin mi je na moj životni put poslao jednu ženu i njezin život i

njezine probleme.

Susreo sam ju kroz posao koji radim,  nekoliko puta sam s njom kratko

razgovarao.

A danas mi se obratila sa molbom, s obzirom da sam pravnik po struci,

da joj pomognem nekim savjetom u životnim kušnjama u kojima se sada

nalazi ona i njezina obitelj.

Rekla je da si je mislila koga da pita za savjet i da se onda sjetila mene,

jer me povremeno vidi tu gdje i ona ponekad radi.

A prije nekih desetak dana čuo sam da joj je muž teško bolestan, rak

debelog crijeva u završnoj fazi. Prošao je 16 kemoterapija i više ne može.

I izgleda da mu nema više pomoći,  NJEGOV  ŽIVOTNI  PUT  OVDJE

NA  ZEMLJI  SE  BLIŽI  KRAJU.

A radi u nekoj firmi gdje je proglašen viškom, iako je na bolovanju, može

dobiti neku otpremninu pa ne znaju što da učine.

I došla me pitati što da učini.

Pogledao sam te njezine papire i dao joj svoje mišljenje, objasnio joj

koliko sam mogao, jer odluke su samo njihove što će napraviti.

No, znao sam da toj ženi sada treba ono ''nešto'' iznutra kako bi sve to

''nosila''.

MOŽDA  SAMO  NETKO  TKO  ĆE  JU  SLUŠATI  NEKOLIKO  MINUTA  …

I ispričala mi je kako joj je to drugi muž. I da s njim ima četvero djece a

da je dvoje djece iz njezinog prvog braka prihvatio kao svoje. I više nego

svoje, jer ih je više štito nego ove koji su bili ''njegova krv''.

I tada je rekla da u joj u bolnici, gdje su ga liječili, prošli tjedan rekli da

tu oni više nemaju što učiniti i da će ga premjestiti u drugu bolnicu.

Prešutno rečeno,  DA  TAMO  UMRE.

A ona im je rekla da ako je tako da će ga radije onda uzeti doma. Da će

se ona o njemu brinuti  JER  JE  ON  CIJELI  NJIHOV  ZAJEDNIČKI

ŽIVOT  BIO  DOBAR  PREMA  NJOJ.

I  DA  MU  ŽELI  OLAKŠATI  TE  ZADNJE  TRENUTKE  ŽIVOTA  I  RADI

SEBE  I  RADI  DJECE.

DA  I  DJECA  VIDE  DA  SE  NAJMILIJE  NE  SMIJE  OSTAVLJATI

KAKO  GOD  IM  BILO  TEŠKO.

I  KRENULE  SU  JOJ  SUZE  …  ja  sam  svoje  suzdržavao  da

joj  ne  bude  bolje  teško  ali  zato  plačem  sada  kada  ovo

pišem  …

Slušao sam ju  I  U  MENI  S  JAVLJAO  POMALO  ONAJ  SRAM  I

POMALO  NEUGODA  KAKO  ZAPRAVO  JA  I  MOJA  OBITELJ

PREMALO  ZAHVALJUJEMO  NAŠEM  LJUBLJENOM   GOSPODINU  NA

SVEMU  ŠTO  NAM  JE  DAO  …

Dan sam započeo sam sjetom i žalošću radi nekih svojih problema  …  A

ŠTO  BI  ONDA  TREBALA  REĆI  TA  ŽENA  SA  ČETVERO  DJECE,

BEZ  POSLA,  U  NEIMAŠTINU,  SA  MUŽEM  KOJEGA  SPREMA  ZA

SMRT  …

KAKVU  BI  ONDA  ONA  TREBALA  OSJETITI

ŽALOST  I  SJETU!

Odmah sam odlučio da ću danas odmah s posla otići u drugi grad, u

jednu crkvu tamo, gdje je i danas  KLANJANJE  NAŠEM  LJUBLJENOM,

ŽIVOM  GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

I  MOLIĆU  SE  SAMO  ZA  OVU  ŽENU  I  NJEZINU  OBITELJ.  DA  U

OVIM  KUŠNJAMA  KOJE  SADA  PROLAZE  PREPOZNAJU,  PRIHVATE

I  IZVRŠE  BOŽJU  VOLJU  ZA  NJIHOVE  ŽIVOTE.

I  DA  MALO,  BAREM  MALO  OSJETE  POTREBU  I  ŽELJU  DA

POZOVU  U  POMOĆ  NAŠE  LJUBLJENOG  GOSPODINA.

JER  ON  JE  TAMO,  KRAJ  NJIH.  I  SAMO  ČEKA  DA  GA  POZOVU.

JA  ĆU  GA,  UMJESTO  NJIH,  MOLITI  DA  IM  SE  SMILUJE.

I  ON  ĆE  USLIŠATI  MOJE  MOLITVE  …

ŠTO  I  KAKO  NE  ZNAM,  ALI,  PROSLAVIT  ĆE  SE  ON  JOŠ  U

NJIHOVIM  ŽIVOTIMA  …

A  MOJE  JE  SAMO  DA  SE  MOLIM  ZA  NJIH.

RADI  SEBE,  RADI  NJIH  I  RADI  TE

SILNE  RADOSTI  KOJU  IMAM  U  SEBI  OD

KADA  MI  JE  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODIN

DAO  SPOZNAJE  DA  JE  ON  TU,  DA  NAS

LJUBI  I  DA  JE  UVIJEK  I  U  SVEMU    SA

NAMA.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI!

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.