Petak, 28.03.2014.g.

Jučer sam bio na  KLANJANJU  ŽIVOM  GOSPODINU  U  PRESVETOM

OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

Kao nakanu, donio sam pred mojeg ljubljenog Gospodina jednu dragu

ženu i njezinu obitelj u velikim kušnjama koje sada prolaze.

Ne znam kolika je njihova vjera i koliko hodaju na mise u crkvu. No,

osjećao sam da su u teškim kušnjama.

Kušnjama kada ti je glava skoro do poda i

kada od svojih briga ništa drugo ne možeš

vidjeti.

Kušnjama koje Gospodin dopušta ponekad

zlome kako bi se obratili ili kako bi ojačali

svoju vjeru.

Kako bilo da bilo, jučer sam se molio za njih pred  ŽIVIM

GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU.

I tako, moleći se, stalno sam u misli ''dozivao'' tu dragu ženu i njezinu

obitelj. Pogotovo nju i njezinu sliku jer joj obitelj ne poznajem.

I  MOLIO  SAM  GOSPODIN  DA  OVE  MOJE  MOLITVE  PRIMI  KAO

NJEZINE  MOLITVE  JER  ONA  NEMA  SADA  TIH  SPOZNAJA.

A  MENI  IH  JE  DAO.  I  K  TOME  MI  JE  DAO  I  SPOZNAJU  DA  SE

MOLIM  ZA  NJU  I  NJEZINU  OBITELJ.

I u jednom trenutku sam se molio Gospodinu da primi ove moje molitve

KAO  DA  MU  IH  MOLI  I  PRINOSI  TA  DRAGA  ŽENA  I  NJEZINA

OBITELJ.

Poslije, kada sam izašao iz crkve, razmišljao sam o onome što sam u crkvi

spontano molio Gospodina.

DA  PRIMI  MOJE  MOLITVE  KAO  DA  IH  MOLI  TA  DRAGA  ŽENA  I

NJEZINA  OBITELJ.

Da li se to tako može?  MOLITI  UMJESTO  DRUGOGA.

Nekako nisam baš siguran.

Jer, vjera je od svakog od nas pojedinačno. Ne možemo mi nekome

drugome narediti, ili bez njegove volje utjecati,  DA  ON  VJERUJE  U

GOSPODINA  BOGA  I  DA  MU  SE  MOLI.

AKO  ON  TAJ  DRUGI  TO  NE  ŽELI,  SVE  NAM  JE  UZALUD.

A opet, ta draga žena i njezina obitelj jesu vjernici, katolici. Sa

sakramentima.

I ta draga žena je u jednom trenutku, kada me prvi put vidjela prije 2

mjeseca, rekla drugoj ženi, koja mi je kasnije to prenijela, da joj se sviđa

taj čovjek  JER  NOSI  KRUNICU  OKO  VRATA.

TA  REČENICA  BILA  JE  MALA  ISPOVJED  VJERE  OD  TE  ŽENE.

E sad, koliko je njezina vjera  …  Veća ili manja, bolja ili slabija, na to bi

mogao dati odgovor samo kada bi bolje upoznao nju i njezin život.

JER  NIJE  SVE  U  HODANJU  U  CRKVU.

PITANJE  JE  KAKO  MI  TU  VJERU  ŽIVIMO  U

SVAKODNEVNOM ŽIVOTU.

I  ŠTO  JE  BOŽJA  VOLJA  ZA  NAŠE  ŽIVOTE,

KAKO  JE  ON OSMISLIO  DA  ĆE  IZGLEDATI

NAŠ  ŽIVOT.

I sad ja, kojemu Gospodin daje više spoznaja o vjeri i duhovnosti,

dobijem spoznaju da se molim za tu ženu i njezinu obitelj u njihovim

kušnjama.

I čak, da to prikazujem kao njihove molitve.

JA  U  TO  VJERUJEM,  DA  MOŽEMO

GOSPODINA  MOLITI  NE  SAMO  ZA

DRUGE,  NEGO  UMJESTO  DRUGIH.

JER  ČVRSTO  VJERUJEM  U  BESKRAJNO

BOŽJE  MILOSRĐE  I  BESKRAJNU  BOŽJU

LJUBAV  ZA  NAS  GRJEŠNIKE.

I zato sam više puta  MOLIO  GOSPODINA,  KLEČEĆI  TAMO  PRED

NJIM  ŽIVIM,  DA  UZME  OVE  MOJE  MOLITVE  KAO  MOLITVE  TE

DRAGE  ŽENE  I  NJEZINE  OBITELJI  PREKO  MENE.

DA  SAM  JA  SAMO  SREDSTVO.

DA  SU  NJIHOVE  POTREBE  VELIKE   A  SPOZNAJE  O  NJEMU

SLABIJE.

ZATO  SAM  GA  MOLIO  DA  JA  BUDEM  SAMO  PRIJENOSNIK

ONOGA  ŠTO  ONI  OSJEĆAJU  U  SVOJIM  SRCIMA  I  DUŠAMA  A

NISU  JOŠ  SPOZNALI  KAKO  DA  TO  DONESU  PRED  NJEGA  U

NJIHOVIM  OSOBNIM  MOLITVAMA.

A možda se i oni mole, kako znaju i umiju.

Kako bilo da bilo,  JA  SAM  STALNO  OSJEĆAO  SLIKU  TE  DRAGE

ŽENE,  U  DUHU,  KRAJ  MENE.

I što mi je više trebalo.

Srce i duša su mi  bili ''puni'' kada sam izašao iz crkve.

I  PREKRASNI  OSJEĆAJ  KAKO  SAM

PONOVNO  IZVRŠIO  SVETU  BOŽJU

VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  ONIH

KOJE  MI  POŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI

PUT.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI!

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.