Petak, 07.11.2014.g.

Jučer me uhvatio  DUBOKI  NEMIR.  Isti kao i prije nekih dva-tri tjedna.

TO  SU  TADA  NAPADI,  DUHOVNI  NAPADI.  IZ  RAZNIH  IZVORA.

Rijetko su tako intenzivni i duboki.

Jedan dio je od očekivanja ljudi oko mene.  PUNO  JE  LJUDI  NA

MOJEM  ŽIVOTNOM  PUTU.  I  SVI  SU  MI  VAŽNI.

POSEBNO  MOJA  OBITELJ.  SUPRUGA  I  DJECA.

A  ja sad opet bez posla,  bez prihoda. Doći će prihodi negdje u

budućnosti ali ih sad nema. Ma, ja ih razumijem i prihvaćam sa

strpljenjem ta njihova očekivanja i sve što uz to ide ali to sve sjeda na

moju dušu i moje srce.

NO,  JA  SAM  SVOJ  ŽIVOT,  I  SVAKI  NJEGOV  TRENUTAK,

PREDAO  SVOJEM  LJUBLJENOM  GOSPODINU  NA

UPRAVLJANJE!

I  NIKAD  ME  NIJE  IZNEVJERIO!

U  SVAKOJ  KUŠNJI  DAO  MI  JE  SAMO  JOŠ  VIŠE  I  VIŠE!

I  SADA  MI  PORUČUJU  U  MOJE  SRCE:  ''BUDI  STRPLJIV,

STRPLJIVO  NOSI  TE  KRIŽEVE…''

A  JA  MU  SAMO  ODGOVORIM:  ''DA,  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE,  BIT  ĆU  STRPLJIV  I  NOSIT  ĆU  TE  SVOJE

KRIŽEVE  STRPLJIVO.  ZNAM  DA  SAM  IH  ZASLUŽIO  MOJIM

PRIJAŠNJIM  NAČINOM  ŽIVOTA.  I  NE  BUNIM.  JEDINO  TE

MOLIM,  SAMO  TO,  NEMOJ  ME  NAPUSTITI  …''

A za dio tih teški nemira zaslužni su i moji   STALNI  PRATITELJI,   ZLI

I  NJEGOVI  ZLI  DUHOVI.

Kada dođu NEMIRI  I  KUŠNJE,  znam da  ZLI  I  NJEGOVI  NAVALJUJU

SVOM  SNAGOM,  U  OKVIRU  ONOGA  ŠTO  IM  GOSPODIN  MOJ

LJUBLJENI  DOPUŠTA.

I  TADA  NEKAKO  OSJEĆAM  DA  SAM  NEGDJE  USPIO  OPET  NEKOJ

DUŠI,  KOJU  SU  ZLI  I  NJEGOVI  VEĆ  KONTROLIRALI  ILI  BILI  NA

TOM  PUTU,  SVJEDOČITI  DA  JE  JEDINO  ČISTO  I  POTPUNO  U

NAŠIM  ŽIVOTIMA  ONO  ŠTO  ĆEMO  SPOZNATI  U  VJERI  U

GOSPODINA  BOGA.

Ponekad su to samo neka pitanja, ponekad su to neka mala svjedočanstva

iz mojeg života, ponekad su to neke knjige, filmovi, emisije, razni

događaji iz života koji nas na trenutak ''izbace'' iz svakodnevne kolotečine

naših života.

TAKVE  LJUDE,  TAKVE  SITUACIJE  MI  GOSPODIN  ČESTO  ŠALJE

NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

JA  IH  PO  NJEGOVOJ  MILOSTI  PREPOZNAJEM  I  PREDAJEM  SE

SVIM  SVOJIM  BIĆEM,  DUŠOM,  TIJELOM,  UMOM  I  SRCEM  U

NJIHOVO  RJEŠAVANJE.

ONAKO  I  ONOLIKO  KOLIKO  OSJEĆAM  DA  JE  MOJE.

A  OVIH  DANA  SU  TO  TRI  DRAGE  SESTRE,  U  RAZNIM

STUPNJEVIMA  VJERE.

I zato sam jučer,  TO  JEDINI  LIJEK,  UVIJEK  USPJEŠAN,  pun  nemira,

odlučio otići prošetati do naše crkve.

Znaju uvijek biti otključana jedna vrata crkve tako da se može unutra, u

mali hodnik, gdje su onda zaključana druga vrata kroz koja se ulazi u

crkvu. Ali su ta vrata od željeznih rešetki i kroz njih se sve može vidjeti.

I  DRAGO  SVETOHRANIŠTE  SA  MOJIM  LJUBLJENIM,  ŽIVIM

GOSPODINOM.

I  VITRAJ  SA  MOJOM  NEBESKOM  PRIJATELJICOM,  ŽUPNOM

ZAŠTITNICOM,  SVETOM  MARIJOM  MAGDALENOM.

I  KIPOVI  ISUSA,  MARIJE,  JOSIPA  I  DRUGIH  SVETACA.

A ponekad tu zna biti i malo ''klecalo'' gdje se onda može kleknuti i

pomoliti tokom čitavog dana, kako je kome potreba.

Tako sam i ja krenuo nekih sat i pol prije mise da, ako je otvoreno, malo

kleknem prije nego naša draga i omiljena sakristijanka Štefica ne otvori

crkvu.

HTIO  SAM  SAMO  TAMO  BITI.  POZDRAVITI  MOJEG  LJUBLJENOG

GOSPODINA  I  MOJU  DUHOVNU PRIJATELJICU,  SVETU  MARIJU

MAGDALENU.

I  OSLUŠKIVATI  DA  LI  MI  IMAJU  ŠTO  ZA  REĆI.

SAMO  BITI  TAMO  S  NJIMA  …

Idući prema crkvi, mislio sam da ako neće biti ''klecala'', da ću onda još

malo prošetati, nekih pol sata, dok se ne otvori crkva.

I stvarno, kad sam došao, ''klecala'' nije bilo.

ALI,  MENE  JE  NEŠTO  VUKLO  K  ONIM  ŽELJEZNIM  VRATIMA.

DA  BUDEM  S  ONIMA  KOJI  ME  TOLIKO  VOLE  I  TOLIKO  MI

POMAŽU  …

A nije mi se klečalo jer sam poslije odlučio ostati i na tjednom župnom

KLANJANJU  MOJEM  LJUBLJENOM  GOSPODINU,  ŽIVOME  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

Neću izdržati sve to klečanje  …

Tako sam sklopio ruke, zatvorio oči, i naslonio se na ona željezna vrata.

O  BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  KOJE  MILINE  TRENUTKA!

IZVANJSKA  TIŠINA  KOJA  JE  U  MENI  BUDILA  TOLIKO  MIRA

I  MILINE!

GOSPODIN  I  NJEGOV  DUHOVNI  SVIJET  DOŠLI  SU  DO  MENE!

I  SAD  IMAM  OSJEĆAJ  DA  SAM  BIO  OKRUŽEN  S

GOSPODINOVIM  ANĐELIMA  …

Ne znam koliko je to trajalo, kad začujem zvuk od oltara. I svjetlo. To je

već došla draga Štefica.

Došla je prije jer ju je dovezao neki čovjek kojeg nije ni poznavala. Tako

mi je poslije rekla.

KAO  SLUČAJNO…  HA,  KOD  GOSPODINA  NIŠTA  NIJE  SLUČAJNO.

I vidjela je ona mene dolje pri vratima. I nije me htjela smetati. Prijašnjih

godina, kada je trajalo moje obraćenje, često me tako znala zateći.

I nikad me nije požurivala da završim s molitvom, da mora ona ići. Nikad.

Uvijek je strpljivo čekala i nastojala napraviti sve što je trebala.

O  BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  TEK  SADA  SHVAĆAM  KAKO  SI

DUHOVNO  POVEZAO  TU  DRAGU  ŽENICU  I  MENE!

KOLIKO  LJEPOTE  U  NJENOM  OSMJEHU  KADA  ME  UGLEDA!

ZNAM  DA  DUH  SVETI  POČIVA  U  NJOJ!

I ona je samo čovjek, sa svim svojim ljudskim dobrim i lošim stranama.

ALI  DUHOVNOG,  O  KOLIKO  SAMO  DUHOVNOG  IMA  U  TOJ

MALOJ  ŽENICI!

Ni sad me nije htjela smetati. No, ja sam joj se javio i upitao da što je

tako brzo došla.

Pa mi je rekla da ju je neki nepoznati čovjek pokupio usput.

A joj reknem da sam došao malo  PORAZGOVARATI  SA  SVOJIM

LJUBLJENIM  GOSPODINOM  I  SVETOM  MARIJOM  MAGDALENOM

ŠTO  MI  JE  ČINITI  OVIH  DANA,  KAKO  DALJE.

A ona mi odgovori da i ona jako, jako voli te trenutke mira i tišine u

crkvi. Jako ju duhovno napuni.

Ne treba nama puno riječi.

NAŠA  SRCA  ZNAJU  JEDNO  O  DRUGOME  SVE  ONO  ŠTO

TREBAMO  ZNATI.  U  GOSPODINU.

Ja sam sjeo tamo u onaj kut u dnu crkve, sklopio ruke i nastavio svoje

''razgovore''.

A  ONA,  KAO  DA  JE  ZNALA,  I  ZNAM  DA  JE  TO  ZA  MENE

UČINILA,  UPALILA  JE  SVJETLA  ZA  ČITAVU  CRKVU.  ONA

GLAVNA.

KAO  DA  JE  ZNALA  DA  MI  JE  DUŠA  PUNA  NEMIRA  I

NAPADA  TAMNIH  SJENA.

I  DA  JOJ  TREBA  SVJETLO.

Zato sam otvorio oči i nastavio ''razgovor''  sa    MOJIM  LJUBLJENIM

GOSPODINOM  I  NJEGOVIM  DUHOVNIM  SVIJETOM  GLEDAJUĆI  U

OSVJETLJENO  SVETOHRANIŠTE,  OLTAR,  VITRAJE  I  KIPOVE

SVETACA.

O  KOLIKO  ISTINE  U  ONIM  SVETIM   RIJEČIMA:

''DUŠA  MI  JE  PUNA,  PUNA  BOGA

ŽIVOGA!''

MA  KOJI  NEMIRI  I  DUHOVNE  TAME…

BOG  ŽIVI  BIO  JE  U  MENI!

Poslije je bila misa a iza mise tjedno župno  KLANJANJE  ŽIVOM

GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

I ja sam na to klanjanje ''donio'' one tri drage sestre u vjeri.

DA  IM  SE  GOSPODIN  SMILUJE  I  DA  IM  PODARI  MILOST  DA

PRONAĐU  SVOJE  ODGOVORE  NA  MNOGA  PITANJA  KOJA  IH

SADA  MUČE.

PITANJA  O  VJERI,  RASTU  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,

ŽIVOTNIM  ODLUKAMA  O  TOME  ŠTO  I  KAKO  DALJE,  O

TRPLJENJU  I  KRIŽEVIMA  KOJE  NOSE,  KOJE  SU  NOSILE  I

KOJI  IH  JOŠ  ČEKAJU  …

A  POSEBNO  DA  IH  ČVRSTO  OBRATI  PREMA  SEBI,  DA  IM

UČVRSTI  VJERU  I  DA  IM  DADNE  ONA  UNUTARNJA

DUHOVNA  ISCJELJENJA  ZA  RANE  KOJE  NOSE  U  SEBI.

A prinio sam  MOJEM  LJUBLJENOM,  ŽIVOM  GOSPODINU  I  SVE  ONE

KOJI  SE  PREPORUČAJU  U  MOJE  MOLITVE  I  KOJE  MU  JA

PRINOSIM  U  SVOJIM  MOLITVAMA  …

TOLIKO  TOGA  A  STANE  U  NEKOLIKO

RIJEČI:

''SMILUJ  NAM  SE  GOSPODINE…''

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE!

I  SMILUJ  SE  NAMA  GRJEŠNICIMA!

SVETO  I  PRESVETO  TVOJE  PROBODENO

SRCE  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  SMILUJ  SE  SVIMA  NAMA  KOJE  SI

OTKUPIO   PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  IZ

SVOJEG  PRESVETOG  SRCA!

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  BLAGOSLOVLJEN

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.