Petak, 14.11.2014.g.

Jučer sam bio na misi i poslije sam ostao na  KLANJANJU  MOJEM

LJUBLJENOM  I  ŽIVOM  GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU.

Nisam bio od nedjelje na misi i baš sam se nekako radovao i misi i

KLANJANJU.

A na tu misu i na  KLANJANJE  poslije mise, odlučio sam nositi samo

sebe,    I  ODLUČIO  SAM  GA  SLUŠATI  DA  LI  MI  IMA  ŠTO  ZA

PORUČITI  U  OVIM  MOJIM  TRENUCIMA  ŽIVOTA,  ŠTO  I  KAKO

DALJE,  ŠTO  ČINITI  SADA  KADA  SAM  BEZ  POSLA  A  IMAM

VELIKU  ŽELJU  DA  OVO  VRIJEME  BEZ  KONKRETNOG  POSLA

ISKORISTIM  DA  NAPIŠEM  NEKU  KNJIGU.

I,  AKO  JE  TO  NJEGOVA  VOLJA,  KAKO  DA  TO  SVE  UČINIM.

Naravno,  nosio sam na  KLANJANJE  I  SVE  ONE  KOJI  SE

PREPORUČUJU  U  MOJE  MOLITVE  I  KOJE  JA  GOSPODINU

PRINOSIM  U  SVOJIM  MOLITVAMA,  ALI  TAJ  DAN  NIKOGA

POSEBNO.

I tako sam se naučio da mi Gospodin već ''pošalje'' u misli i srce tokom

mise i  KLANJANJA  dragu braću i sestre u vjeri za koje se trebam moliti.

Baš sam nekako radosno išao na misu.

I  VESELIO  SE  SVEMU  ONOME  PREKRASNOME  ŠTO  ĆE  MI

GOSPODIN  I  NJEGOV  DOBRI  DUHOVNI  SVIJET  TAMO

UPRILIČITI.

Jer, s Gospodinom je uvijek interesantno  …

A nekako prva radost koju sam doživio su bile dvije drage osobe, jedna

draga sestra i brat u vjeri, koje sam vidio da su došli na misu i poslije su

ostali na  KLANJANJU.  Nisam ih vidio često na  KLANJANJU  PA  MI  SE

SRCE  ISPUNILO  ONOM  NEKOM  VESELOM  RADOŠĆU.

Druga radost mi je bila kada sam vidio da je crkva dobrano bila

ispunjena. I nakon mise tek je nekoliko ljudi izašlo iz crkve a svi drugi su

ostali na  KLANJANJU  NAŠEM  LJUBLJENOM,  ŽIVOM  GOSPODINU.

VJERA  JE  TO.  TRAŽE  SE  ODGOVORI.

JER  MI  SMO  PUTUJUĆA  CRKVA.

Već prije mise, moleći zajedno s drugima  ZA  DUŠE  U  ČISTILIŠTU,  za

koje prije mise, u dogovoru s našim dragim župnikom,  moljenje

predvode drage sestre u vjeri iz naše molitvene zajednice  KRVI

KRISTOVE, i tako tokom cijelog mjeseca studenog, pokušao sam malo

''započeti'' razgovor s mojim  LJUBLJENIM  GOSPODINOM,  oko onih

pitanja koje sam mu ''donio''.

No ništa posebno nisam osjetio da bi mi moj  LJUBLJENI  GOSPODIN

odgovorio. Jer su se prekrasni trenuci molitve, i moje misli koje su lutale,

smjenjivali i u meni iz trenutka u trenutak  JAČALI  OSJEĆAJ  RADOSTI

I  MIRA.

Bez nekog posebnog razloga bio sam miran i radostan razmišljajući što

me čeka idućih dana.

I  TAKO,  MALO  POMALO,  MOJA  OSOBNA  MOLITVA  NA  TOJ

MISI  I  NA  TOM  KLANJANJU  PRETVORILA  SE  U  DUBOKO,

RADOSNO  I  ISKRENO  ZAHVALJIVANJE  GOSPODINU  BOGU

ŠTO  ME  OSMISLIO  I  STVORIO  TAKVOG  KAKAV  JESAM  I

STAVIO  BAŠ  U  SVE  OVE  TRENUTKE  ŽIVOTA  KOJEG  MI  JE

DAO.

I kada je dragi kapelan u prvom dijelu  KLANJANJA  ŽIVOM

GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU  u jednom

trenutku rekao da zahvalimo Gospodinu za sve što nam dobroga daje u

našim životima, meni je u misli i u srce došla jedna rečenica moje osobne

zahvale:

''HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  SI  ME

STVORIO  OVAKO  NESAVRŠENOG!''

I  PONOVIO  SAM  JU  NA  DESETKE  PUTA!

I  PONAVLJAJUĆI  JE,  ONAKO  NA  KOLJENIMA,  ZATVORENIH

OČIJU,  OSJETIO  SAM  KAKO  MI  JE  RADOST  PREPLAVILA  CIJELO

TIJELO  I  KAKO  MI  SE  LICE  SMIJE,  KROZ  LICE  JE  ISIJAVALA

RADOST  U  MOJEM  SRCU.

SAMO  ZA  GOSPODINA!

ON  JE  BIO  TA  RADOST.

Nikoga nisam time smetao jer su svi bili u svojim mislima a i ja si uvijek

uzmem mjesto negdje otraga, kod zida, gdje neću nikome smetati.

''HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  SI  ME  STVORIO  OVAKO

NESAVRŠENOG'',  ponavljalo je moje srce, moja duša, moj um.

JER  SAM  ODJEDNOM,  BOŽJOM  MILOŠĆU,  SPOZNAO  KAKO

JE  PREKRASNO  KADA  KROZ  SVOJ  SVAKODNEVNI  ŽIVOT,

KROZ  OTKRIVANJE  SVOJIH  NESAVRŠENOSTI  I

RAZMIŠLJANJA  I  TRUDA  KAKO  DA  IH  ISPRAVIM,  ZAPRAVO

PONOVNO  I  PONOVNO  OTKRIVAM  MOJEG  LJUBLJENOG

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA.

JER   SVAKA  TA  MOJA  NESAVRŠENOST  DIO  JE  NJEGOVOG

BOŽANSKOG  PLANA  ZA  MOJE  POSTOJANJE.

JER  SVAKA  TA  NESAVRŠENOST  MI  PONOVNO  POTVRĐUJE

DA  SAM  JA  STVORENJE  A  ON  JE  BOG  SAVRŠENI,

SVEMOGUĆI  KOJI  JE  SVE  OVO  OSMISLIO  I  STVORIO.

JER  SVAKI  MOJ  USPJEH  U  TOME  DA  SVAKU  MOJU

PREPOZNATU  NESAVRŠENOST  NASTOJIM,  PRIJE  ILI

KASNIJE,  LAKŠE  ILI  TEŽE,  PROMIJENITI  U  SKLADU  S

BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  ME  UČINI  TOLIKO  RADOSIM  I

SRETNIM  JER  NE  SAMO  DA  OSJEĆAM  DA  JA  POSTAJEM

BOLJI  I  BOLJI  ČOVJEK  U  PUNINI  TE  RIJEČI,  NEGO  DA

SAM  SVE  VIŠE  I  VIŠE  SLIČNIJI  ONOME  KOJI  ME  STVORIO,

KOJI  ME  STVORIO  ZA  VJEČNI  ŽIVOT  U  PUNINI  I

SAVRŠENSTVU.

O  BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  KAKO  JE  TO  DIVNO!

SPOZNAVATI  RADOST  I  MIR  U  SVOJIM  NESAVRŠENOSTIMA!

I  TOJ  BORBI  DA  SE  TE  NESAVRŠENOSTI  ISPRAVE  I

UKLONE,  OSJEĆATI  PREKRASNU  ISPUNJUJUĆU  RADOST  I

MIR!

BOŽE  MOJ  LUBLJENI,  ponekad se uplašim

ovih darova i spoznaja koje si mi dao i koje

mi daješ  …

Jer me oni tako lako mogu odvesti  U

OHOLOST,  TAŠTINU,  LICEMJERJE,

OGOVARANJE,  SRDITOST …

OVAJ  ZLI  I  NJEGOVI  ZLI  DUHOVI,  KOJI  ME  TU  SA  STRANE

STALNO  PRATE  I  SNIMAJU  MOJE  SLABOSTI  I  NESAVRŠENOSTI,

ŽELE  ME  U  NJIMA  I  ZADRŽATI  I  OKRENUTI  MOJE  SPOZNAJE  I

DAROVE  DA  JA  SVOJE  NESAVRŠENOSTI  KORISTIM  ZA  GRIJEH

PREMA  MOJEM  LJUBLJENOM  GOSPODINU  I  BRAĆI  LJUDIMA.

ALI  NE,  NE  MOGU  ONI  NIŠTA  AKO  JE  MOJE  PREDANJE  I  MOJA

VJERA  U  GOSPODINA  ODLUČNA.

GOSPODIN  NE  TREBA  MOJU  ČISTU  VJERU.  JER  MU  JE  NE

MOGU  DATI.  JER  SAM  NESAVRŠEN.

ALI  TREBA  MOJU  ČISTU  ODLUKU  DA  NJEGA  PRIZNAJEM

ZA  MOJEG  STVORITELJA.  I  SPASITELJA.

DA  JE  ON  BOG.  KRIST  JE  BOG.  A  BIO  JE  I  ČOVJEK.

SAMO  TO  GOSPODIN  TREBA.  SAMO  TU  ODLUKU.

ODLUKU  DA  TO  ŽELIMO  VJEROVATI.

I  TADA  ĆE  POČETI  NAŠA  PROMJENA.  U  NAMA.

VIŠE  SE  NEĆE  TREBATI  MIENJATI  DRUGI  OKO  NAS.  TO  ĆE

NAM  BITI  NEVAŽNO.

BITI  ĆE  NAM  VAŽNO  SAMO  GDJE  SMO  MI  U  ODNOSU  NA

GOSPODINA  BOGA,  NJEGOVE  ZAPOVJEDI  I  VJEČNI  ŽIVOT  KOJI

NAM  JE  OBEĆAO.

Možda me i na svu ovu radost na misi i  KLANJANJU  jučer potaknula i

glavna poruka knjige koju sam taj dan bio čitao  ''PREDANJE  BOŽJOJ

PROVIDNSTI'':

''DUHOVNO  ISPUNJENJE  MOŽEMO  NAĆI  U  JEDNOSTAVNOSTI

NAŠIH  SVAKODNEVNIH  DUŽNOSTI,  A  NADASVE  GA

MOŽEMO  PRONAĆI  U  PREDANJU  ONOME  ŠTO  JE  BOŽJA

VOLJA  ZA  SVAKOG  OD  NAS.''

HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  SI  ME

STVORIO  OVAKO  NESAVRŠENOG!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE!

SMILUJ  SE  NAMA  GRJEŠNICIMA!

I  SVETO  I  PRESVETO  TVOJE  PROBODENO

SRCE  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

SMILUJ  SE  SVIMA  NAMA  KOJE  SI  OTKUPIO

PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  IZ  SVOJEG

PRESVETOG  SRCA!

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  BLAGOSLOVLJEN

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.