Četvrtak, 29.01.2015.g.

U svakodnevnom životu, u kojem se isprepliću moja očekivanja sa

očekivanjima okoline u kojoj živim, a sve to zajedno još i sa mojim

sposobnostima da nešto učinim bolje ili slabije, brže ili sporije,  JEDINO

MI  MOJA  ČISTA  I  ISKRENA  VJERA  U  GOSPODINA  BOGA  I

NJEGOV  PLAN  ZA  SVAKOG  OD  NAS,  pomaže da se ne izgubim, da

ne padnem u depresije, da ne gubim živce, da se ne osjećam besmisleno i

izgubljeno.

JEDINO  GOSPODIN  BOG  SA  SVOJIM  ZAPOVJEDIMA  I  ŽIVOTU  PO

NJIMA.

Posebno sam u zadnjih nekoliko mjeseci dobio puno spoznaja o tome

kako je moj ljudski život, u stalnom zajedništvu i ''sudaranju'' sa drugim

ljudima oko mene, koji više ili manje utječu na moj život, PREPUN

RAZNIH  PROMJENA.

JEDNOSTAVNO  SE   ČOVJEK,  KOJI  VJERUJE  U  GOSPODINA  BOGA

I  ŽIVOT  U  NJEGOVOM  KRALJEVSTVU  POSLIJE  OVOZEMALJSKE

SMRTI,  MORA  STALNO  U  SVOM  ŽIVOTU  MIJENJATI  I

PRILAGOĐAVATI  TRAŽEĆI  U  SVEMU   SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA

SVOJ  ŽIVOT.

Sa tom vjerom u sebi, i ja svakodnevno to radim i svakodnevno

tražim i molim Gospodina da mi dadne milost  DA  MOGU

PREPOZNATI,  PRIHVATITI  I  IZVRŠITI  NJEGOVU  SVETU

VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  DRUGIH  DRAGIH  LJUDI

KOJE  MI  ŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

I kada u svemu tome ne bi bilo  NAŠE  SLOBODNE  LJUDSKE  VOLJE

DA  ODLUČUJEMO  O  SVAKOM  TRENUTKU  SVOJEG  ŽIVOTA,

SLOBODNE  VOLJE  KOJU  NAM  JE  GOSPODIN  BOG  DAO,  i kada  u

svemu tome ne bi bilo silnih  NAPASTOVANJA  ZLOGA  I  NJEGOVIH

ZLIH  DUHOVA,  tada bi sve to bilo vrlo jednostavno.  BIO  BI  VEĆ

SADA  RAJ  NA  ZEMLJI  I  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA.

No, nije tako,  za život u  KRALJEVSTVU  BOŽJEM  tek se trebamo

pripremiti.

Zbog toga i ja, od mojeg obraćenja, a posebno u zadnjih 2-3 godine,

vjerujući u  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE

DRUGIH  DRAGIH  LJUDI  OKO  MENE,  svakodnevno tražim što to

Gospodin od mene želi da učinim.

A kada to učinim, kada sam na tom putu da vršim Njegovu svetu volju za

moj život, tada od Njega dobijem i potvrdu u  DUBOKOM  I

PREKRASNOM  MIRU  U  MOM  SRCU  I  DUŠI.

TADA  JEDNOSTAVNO  OSJETIŠ  DA  JE  TO  TO.

I  DA  TAKO  TREBA  BITI  PA  KAKO  GOD  TO  NAMA,  ILI

NEKOME  SA  STRANE,  IZGLEDALO  ČUDNO  I  NELOGIČNO  I

NEKAKO  NEPRIHVATLJIVO.

Jer, ponekad je ta  BOŽJA  VOLJA  nama potpuno nelogična i ne

podudara se sa našim očekivanjima i stavovima društva u kojem živimo.

Ali te nešto jednostavno ''tjera'' da mijenjaš svoje stavove, da mijenjaš

svoje životne ciljeve, koji tebi, tvojoj obitelji i cijelom društvu oko tebe,

izgledaju potpuno logičnim, dobrim i svrsishodnim. ALI  NISU  PO

BOŽJO  VOLJI.  I  TO  DOBIJEŠ  ZA  SPOZNATI  DUBOKO  U  SRCE.

Takav je upravo moj put u zadnjih nekoliko godina. Nekad vrlo trnovit i

prepun kušnji.

Ali, hod po njemu  MI  DONOSI  MIR  I  RADOST  I  SMISAO  MOJEG

POSTOJANJA.

I  DO  SADA  JE  SVE  ISPALO  NA  DOBRO.

Kada sam na početku mojeg obraćenja priznao svojoj supruzi sve grijehe

koje sam činio prema njoj, a za koje ona nije ni znala,  JER  NISAM

VIŠE  ŽELIO  ŽIVJETI  U  LAŽI,  bio sam spreman za rastavu jer drugo

nisam ni zaslužio. I da ću time izgubiti i djecu jer sam i njih dosta

povrjeđivao i nisam baš s njima imao razvijene odnose.

ALI  NE,  BEZ  OBZIRA  NA  SVE  KUŠNJE,  SUPRUGA  I  JA  SMO  I

DANAS  U  BRAKU,  I  KAO  DA  SMO  SE  VRATILI  NA  POČETAK

NAŠEG  ZAJEDNIČKOG  ŽIVOTA  I  NADOKNAĐUJEMO  SVE  ONO

ŠTO  SMO,  PRETEŽNO  MOJIM  GRIJEŠNIM  ŽIVOTOM,  PROPUSTILI.

S  DJECOM  KONAČNO  MOGU   RAZGOVARATI  O  NEBITNIM

STVARIMA  U  ŽIVOTU,  NE  ODREĐUJEM  IM  ŠTO  MORAJU  I  KAKO

MORAJU,  UVIJEK  SAM  IM  PRI  RUCI  ZA  NEKI  RAZGOVOR,

PODRŽAVAM  IH  U  NJIHOVIM  PLANOVIMA  A  ONI  ME  KONAČNO

GLEDAJU  NORMALNO,  BEZ  OSUĐIVANJA,  STRAHA  ILI  SRDŽBE.

S  MOJIM  OBRAĆENJEM  I  STAVLJANJEM  GOSPODINA  BOGA  NA

PRVO  MJESTO  U  MOJEM  ŽIVOTU,  SVE  SE  POSLOŽILO  I  SVI  SU

U  MOJEM  ŽIVOTU  DOBILI  ONA  MJESTA  KOJA  IM  I  PRIPADAJU.

I  JA  SE  PREMA  SVIMA  TAKO  I  ODNOSIM.

POŠTUJEM  MAJKU.

POŠTUJEM  I  PRIHVAĆAM  SVOJU  SUPRUGU  KAO

JEDINSTVENI  DIO  MENE  I  MOJEG  ŽIVOTA.

NE  ŽALOSTIM  DJECU.

POŠTUJEM  I  PRIHVAĆAM  LJUDE  OKO  SEBE  TAKVIMA

KAKVI  SU.

RADIM  SVAKI  DAN  ŠTO  MOGU,  TAKAV  KAKAV  SAM,  TU

GDJE  JESAM,  NE  TEMELJEĆI  SVOJ  ŽIVOT  NA  TOME  ŠTO  BI

DRUGI  OKO  MENE  TREBALI  UČINITI.

I  NA  TAJ  NAČIN  SVE  IMA  SMISAO.  JER  IMAM  I  OBITELJ  I

PRIJATELJE  I  MATERIJALNIH  STVARI  KOLIKO  GOD  TREBAMO

OBITELJ  I  JA.

A  NAJVAŽNIJE,   IMAM  MIR,  RADOST  I  SMISAO  SVAKOG

TRENUTKA  SVOJEG  ŽIVOTA,  U  KOJIMA  U  POTPUNOSTI  UŽIVAM

I  SUDJELUJEM  KAKVI  GOD  BILI.

SVE  IMA  SMISAO.

Živeći tako od mojeg obraćenja, mijenjajući se iz dana u dan u želji da

prepoznam, prihvatim i izvršim  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  MENE  I

MOJ  ŽIVOT,   tek nakon što sam učvrstio svoju vjeru, spoznao sam da

je  GOSPODINU  BOGU  vrlo važno da prepoznam,  prihvatim i

izvršavam svoje staleške dužnosti.

Jer, kada sam nakon obraćenja stavio  GOSPODINA  BOGA  na prvo

mjesto u svojem životu, i prihvatio mogućnost,  AKO  JE  TO  NJEGOVA

VOLJA,  da mu se u cijelosti posvetim kao svećenik ili redovnik,  BILO

MI  JE  VAŽNO  SAMO  DA  SE  OČISTIM  OD  GRIJEHA  I  DA  ŽIVIM

PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA.

I  GOSPODIN  me u tome ''držao'' do tog trenutka kada sam učvrstio

svoju vjeru toliko da ju više napasti zloga i njegovih zlih duhova, i napasti

ovog svijeta, ne mogu pokolebati.

U tim trenucima ja sam želio samo živjeti u molitvi, misi, čitanju Biblije,

duhovne literature, svjedočenju drugima,  itd.

I mislio sam u tim trenucima da je u svemu tome i  BOŽJA  VOLJA  za

daljnji moj život.

No, nije tako bilo. Ništa se nije događalo i ja sam polako uviđao da

Gospodin sa mnom ima neke druge planove.

PA  SAM  POČEO  TRAŽITI,  I  DOBIVATI  OD  GOSPODINA,  NOVE

ZNAKOVE,  KOJI  SU  ME  USMJERAVALI  NA  DRUGE  PUTE  U

MOJEM  ŽIVOTU.

Tako sam u zadnjih godinu dana često došao do razmišljanja o staležima

kojima pripadam. Staležima koje je Gospodin odredio da postoje i koji

određuju svakog čovjeka.

JER   SE  POD  STALEŽE  NE  TREBA  GLEDATI  SAMO  KAO  NPR.  NA

PODJELU  VJERNIKA  NA  KLERIKE,  SVEĆENSTVO,  I  LAIKE.  NEGO  I

NA  SVE  DRUGO  ŠTO  U  MANJOJ  MJERI  OZNAČAVA  PRIPADNIKA

NAVEDENIH  DVAJU  STALEŽA.

Pa sam si ja, u tome da shvatim što Gospodin od mene želi, pobrojao

''staleže'' koji mene određuju, onako kako sam ih ja prepoznao.

VJERNIK  SAM,  LAIK,  S  GOSPODINOM  BOGOM  NA  PRVOM

MJESTU  U  MOJEM  ŽIVOTU.

S pravnim fakultetom, sa ogromnim znanjem i iskustvom u svim

dijelovima ljudskog života a posebno u gospodarstvu, politici, sportu.

Muž, otac, sin, brat, rođak, susjed, prijatelj, poznanik, radnik.

Vjernik, obraćenik, Božji svjedok.

TOLIKO  MANJIH  ILI  VEĆIH  PRIPADNOSTI  NABROJENIM

''STALEŽIMA''  KOJI  MENE  ODREĐUJU  KAO  ČOVJEKA,  BOŽJE

STVORENJE.

I često sam se znao pitati,  VJERUJUĆI  DA  NIŠTA  NIJE  BILO

SLUČAJNO  U  MOJEM  ŽIVOTU,  što da sada,  NAKON  OBRAĆENJA,

KADA  VIŠE  NISAM  ŽELIO  ŽIVJETI  I  RADITI  KAO  PRIJE,  dakle,

što  da  sada  činim sa svojim pravnim fakultetom, sa nadprosječnom

inteligencijom, sa velikim iskustvom u raznim rukovodećim funkcijama u

gospodarstvu, politici, sportu.

TOLIKO  SAM  SE  PUTA  PITAO:  ''BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  ŠTO  DA

ČINIM  SA  SVIM  TIM  DAROVIMA  KOJE  SI  MI  DAO,  SADA  KADA

SI  MI  SE  DAO  ZA  SPOZNATI!?''

A sve zato jer su mi sada,  KADA  MI  JE  GOSPODIN  BOG  POSTAO

SVE  U  MOJEM  ŽIVOTU, svi ti moji darovi postali nepotrebni i

bespredmetni. Samo Gospodin, misa, molitva, Biblija, svjedočenje za

Gospodina …

I sve to pišem jer imam nekako osjećaj da me ovih i idućih dana

Gospodin priprema za nove izazove u mojem životu, poslovne, privatne i

društvene.

JA  SAM  SPREMAN  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE!

PODARIM  MI  SAMO  MILOST  DA  MOGU  PREPOZNATI  TVOJE

ZNAKOVE  I  PREPOZNATI,  PRIHVATITI  I  IZVRŠITI  TVOJU

SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT.

I zato, tražeći te Božje znakove, osluškujući što mi Gospodin ima za

poručiti, doživio sam nekoliko prekrasnih događaja i situacija koji su mi

ostali u srcu i za koje osjećam da mi Gospodin preko njih šalje Svoje

znakove.

Prvo je to bila poruka  PRESVETE  DJEVICE  MARIJE  u Međugorju od

25.01.2015.g. U toj prvoj rečenici i ja sam se prepoznao,  NEKAKO  ME

POSEBNO  DIRNULA  I  OSTALA  U  SRCU:

''I danas vas pozivam, živite u molitvi vaš poziv.''

Upravo ono što mi ovih dana najviše zaokuplja misli. ŠTO  JE  I  KAO

GOSPODINOVA  VOLJA  DA  JE  IDUĆIH  MJESECI  RADIM.

Jučer sam se prijavio na zavod za zapošljavanje, tražit ću da me pošalju i

sezonski na more raditi, ako bude prilike, tražit ću i druge poslove koje

bih mogao raditi. A pravnik sam po struci pa bi možda i tu nešto mogao

naći.

A dok neću naći posao, i dalje ću nastaviti sa pripremom knjiga, kako ću

osjetiti u srcu da trebam.

I  ONDA  OVA  PREKRASNA  PORUKA  DJEVICE  MARIJE,  ZA  KOJU

SAM  OSJETIO  DA  SE  JAKO  TIČE  MENE  U  SVEMU  TOME.

DA  U  SVEMU  TOME  ŠTO  ĆE  BITI  MOJE  POZIV,  BILO  ŠTO  OD

GORE  NAVEDENOG,  DA  ŽIVIM  I  RADIM  U  MOLITVI.

''ORA  ET  LABORA''  rekao je Sveti Benedikt.  MOLITI  I

RADITI  I  SVJEDOČITI,  rekao bih ja za sebe.

A onda je došla i nedjeljna misa. Prekrasna propovijed našeg dragog

župnika o Gospodinu Isusu i apostolima koje je odabrao da od običnih

ljudi postanu  NOSITELJI  I  TUMAČI  NJEGOVE  BOŽJE  RIJEČI.

Malo,  onako  stidljivo i malo sam se i ja u tome pronašao.

OBRATIO  ME  OD  VELIKOG  GRIJEŠNIKA,  DAO  MI  VJERU  I

DUHOVNOST  I  ''ZATRAŽIO''  OD  MENE  DA  TO  SVJEDOČIM

DRUGIMA.

I normalno da su mi onda na ove riječi prekrasne duhovne pjesma

krenule suze na oči. Jer sam se opet, malo i stidljivo, nastojao i ja u

njima pronaći, danas, takav kakav jesam, tu gdje jesam:

Krist jednom stade na žalu

trazeć' ljude za velika djela

da love srca božanskom rijeci

O, Boze zar si pozvao mene

Tvoje usne moje rekoše ime

svoju lađu sada ostavljam žalu

od sad' idem kamo šalješ me Ti.

Ja sam siromašan čovjek

moje blago su predanost Tebi

i srce cisto da idem s tobom

…

Ti trebaš dlanove moje

moga srca ražaren plamen

i kaplje znoja, samoću moju

….

Ti i ja krećemo danas

lovit' srca na moru života

a mreža bit' ce Riječ Božja prava

…

O  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODIN!

TI  I  DANAS  TREBAŠ  DLANOVE  MOJE,  MOGA  SRCA

RAŽAREN  PLAMEN,  KAPLJE  ZNOJA,  SAMOĆU  MOJU,  MOJU

PREDANOST  TEBI,  I  SRCE  ČISTO,  MALOG  ČOVJEKA  ZA

SVOJEG  SVJEDOKA  …

A u subotu na misi naš dragi župnik rekao nekoliko prekrasnih rečenica o

životu, vjeri i radu velikog sveca Franje Saleškog. Sveca koji je upravo

mnogo naučavao o raznim  PUTIMA  KOJIMA  NEKA  DUŠA  MOŽE

POSTIĆI  SAVRŠENOST  I  SVETOST.

Poslije sam otišao na internet i potražio biografiju toga sveca.

Prvo su me dojmile dvije njegove misli, koje kao da su bile namijenjene

meni i sličnima koji svoju savršenost traže tamo gdje žive i rade,

prilagođavajući se spoznatoj  BOŽJOJ  VOLJI  ZA  SVOJ  ŽIVOT:

"Morate biti jako strpljivi. Veliki se planovi ostvaruju

strpljenjem i s mnogo vremena. Ono što iznikne za jedan dan,

sljedeći već vene. Dakle hrabro, Bog će biti s vama."

"Cvati tamo gdje si posijan!"

PREKRASNO,  KAO  DA  BOG  PORUČUJE  BAŠ  MENI!

A dalje sam još našao prekrasne misli i učenje dragog sveca

FRANJE  SALEŠKOG koje upravo ide mene i sve nas vjernike koji u

svojem  svakodnevnom životu tražimo  KAKO  DA  PREPOZNAMO,

PRIHVATIMO  I  IZVRŠIMO  SVETU  BOŽJU  VOLJU.  Pa stoji

napisano:

''U svojim propovijedima, pismima, a nadasve u knjigama ''Filotea'' i

''Theotimus'' pokazao je genijalnu dušobrižničku sposobnost. Bio je

odgojitelj koji je odgajao osobno, tj. svakoga prema njegovu značaju, a

ne prema jednom te istom kalupu.

Znao je dobro da ima raznih vrsta pobožnosti, da u nebo vode

mnogi putovi i da su sredstva za postignuće savršenosti

najrazličitija.

Tu je stvarnost ovako izrazio: “Pobožnost se mora očitovati na

različit način: drukčije kod čovjeka na visokom položaju a

drukčije kod nadničara, drukčije kod kneza, drukčije kod

podanika, drukčije kod djevojke, a opet drukčije kod žene ili

udovice. Bilo bi neprikladno da jedan biskup živi kao pustinjak,

da plemići žive kao kapucini koji se moraju odricati vremenitih

dobara, ili ako bi jedan trgovac čitav dan htio provoditi u crkvi.”

Prema sv. Franji Saleškom prava pobožnost mora biti moguća

na svakom mjestu, položaju, zvanju, poslu, samo mu uvijek

mora biti primjerena i prilagođena. To je, doista, velika životna

mudrost!

Toliko ima vrsta svetosti koliko ima svetaca, jer je svaki svetac svoj,

izvoran, i tako to treba biti. Bog u svomu vrtu nije htio imati ni dva

jednaka cvijeta, već da svaki cvijet ima svoj originalni sjaj i ljepotu.

Stara je kršćanska nauka da se čovjek može spasiti i posvetiti u svakom

staležu, ali je u srednjem vijeku monaški i redovnički ideal bio tako

naglašen da se mogao steći dojam: prava se savršenost može postići

jedino u samostanu. To je shvaćanje svojim spisima koji su se širili po

čitavom kršćanstvu sv. Franjo Saleški razbio. Svetost nije nikakva prćija

samo malog broja izabranika, koji iz svijeta pobjegoše u samostane, već

cilj svih kršćana bez razlike. Baš kao da čitamo V. poglavlje Konstitucije o

Crkvi II. vatikanskog sabora.

I zato je sv. Franjo Saleški bio moderan i suvremen ne samo za svoje već

i za sva kasnija vremena.

Najraširenije djelo sv. Franje Saleškoga ''Filotea'' bilo je za ono doba tako

novo, nečuveno, da su ga neki uski duhovi počeli strašno napadati.

No, istina sadržana u njemu brzo je pobijedila, počela se čitati i širiti. Dok

se Toma Kempenac sa svojim Nasljeduj Krista obraćao u prvom redu

samostancima, sv. Franjo Saleški sa svojom Filoteom obraća se izričito

onima koji su u svijetu, u obiteljima, u jurnjavi poslova i života i zbog

toga misle da svetost nije za njih.

Da, potrebna je neka samoća da se čovjek može sabrati, lakše moliti, ali

ona je moguća i u svijetu. Čovjek mora stvoriti samoću u duši i usred

najveće zaposlenosti da bi svoje srce podigao k Bogu. O tome svetac piše

ovako: “I kad bi se nalazio usred jedne ljudske vreve, opet bih mogao biti

sam sa svojim Bogom.” Pobožnost u svijetu, koja je mnogo teža nego

bijeg iz svijeta, postala je po sv. Franji Saleškom novi ideal – zapravo

stari, ali koji je tijekom vremena, na žalost, pao u zaborav. Zato i njegovi

duhovni spisi označuju jedno novo razdoblje puno obećanja.''

Eto, moram nekako doći do knjige drago sveca Franje Saleškog

''FILOTEA''.

KAO  DA  ME  U  NJOJ  ČEKAJU  DALJNI  ZNAKOVI  ŠTO  I  KAKO

MORAM  ČINITI  U  SVOJEM  ŽIVOTU  DA  PREPOZNAM,  PRIHVATIM  I

IZVRŠIM  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  SVIH

ONIH  KOJE  MI  GOSPODIN  ŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

TU  GDJE  JESAM,  TAKAV  KAKAV  JESAM.  PREMA  SVOJIM

STALEŽIMA.

KAKO  JE  INTERESANTAN  I  PREPUN  DOGAĐAJA  ŽIVOT  SA

GOSPODINOM!

SVET  I  PRESVET  MOJ  PRELJUBLJENI

GOSPODINE!

SVET  I  PRESVET.

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  TROJEDINI,  LJUBLJENI

BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI  U  SVE

VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.